/11 /11

16.04.2010(petak) odlazim u Betaniju sa torbom, Dr mi kaze presvuci se, ostaješ (ne mogu da poverujem jer me je već dva puta vratio kući), čujem najavljuje me da ću doći na odeljenje (srećna sam jer znam da se bliži porodjaj) onda sledi pregled i Dr izgovara: Jelena ništa se nije promenilo od prošlog puta ajde ti lepo kući pa dodji opet u ponedeljak (totalno razočarenje)... moji kad su me videli počeli da se smeju a meni se plače...

 

17:00 osetim kontrakcije i počinjem da merim pokazuje 12 min, ne obazirem se i nastavljam normalno da se ponašam, spremim se i legnem ranije jer sam predosetila da ću ipak ja ujutru u bolnicu, probudi me jak bol negde oko 3 uzimam tel merim vreme sad kontrakcije idu na 7 min. Odlazim u kupatilo, sredjujem se. Budim mm da me vozi, dolazimo tamo, konačno me ostavljaju jeeee!

Otvorena dva prsta smeštaju me u sobu. Posle nekoliko sati javlja se neka DR da će za sat doći da me pregleda i ako bude onako kako ona misli idem u pretporodjajnu salu. Odlazim da se istuširam i spremim za pregled kad odjednom osetim da mi nešto curi niz nogu, shvatam da je to vodenjak. Uzimam jedan uložak i ležem na krevet da pustim da sve iscuri. Kako sam se spustila na krevet tako počinje kontrakcija za kontrakcijom shvatam da bolovi uopšte ne prestaju. Jedva nekako dozovem sestru i kreću naponi. Prebacuju me na kolica i hitno me voze u salu. Sećam se svetla dok sam tako ležala i tog momenta počinjem da se smejem jer sam počela da umišljam pa ne boli me baš toliko i možda to nisu naponi. Mozda mi se samo išlo u wc, a oni me hitno voze u salu, ali ipak je ovog puta to bilo to...

Babica mi govori samo me slušaj i brzo ćemo mi to. Stvarno je tako i bilo. Porodjaj je trajao svega dva minuta. Začuo se plač (kako samo radjam grlatu decu)... Stavljaju mi bebicu na grudi. Kako samo volim to malo stvorenje. Vrati mi se film od pre tri godine kada sam Lanu rodila. Pa oni su identični! Osećam veliko olakšanje: Dušan je tu, dobro je i sad mogu da uživam u potpunosti!

Zovem muža da mu javim jer nisam stigla da mu kažem da idem u salu... Na njegovo pitanje: ljubavi je l te jako boli, počinjem da se smejem i govorim ja sam se već porodila! Čujem samo galamu i prekidam vezu. Neka se oni raduju a ja ću da uživam u tišini zajedno sa svojom bebicom...

 

KAKO JE LEPO BITI MAMA :*

p.s. moram još jednom da se zahvalim svim RR devojkama koje su tad bile uz mene,to mi je mnogo značilo...VOLIM VAS SVE