/11 /11

“Edipovac” je tip koji voli svoju mamu najviše na svetu. Drugim rečima – radi sve kako mama kaže. Trećim rečima – mama je prva i u nekim nesrećnim slučajevima jedina žena u njegovom životu.

Edipalna faza se smatra normalnom fazom u psihoseksualnom razvoju čoveka. Ona se smešta između treće i pete godine života. U tom periodu su dečaci posebno vezani za majke (a devojčice za očeve), može se reći da su “zaljubljeni” u njih, a očeve (devojčice – majke) vide kao konkurenciju i smetnju s’ jedne strane, a kao idole s druge.

Deca o tome često i otvoreno govore, na primer dečak priča kako hoće da se oženi sa mamom ili vaspitačicom i to je potpuno normalno. Frojd je smatrao da dečaci odustaju od edipalnog izbora, tj. majke, iz straha od oca (tj. agresora, čuveni kastracioni strah) i da se tom prilikom identifikuju sa njim i usvajaju njegove moralne norme, te na taj način grade superego.

Ako povučemo paralelu sa odraslima, možemo reći da su svi prošli kroz tu fazu i da je ona u svakom slučaju na neki način uticala na kasniji izbor partnera i uopšte na odnose sa suprotnim polom. Taj uticaj je apsolutno “iznijansiran”, odnosno različite varijante razrešenja edipalne problematike – mogu na različite načine uticati na kasniji život. Te stoga, tu je teško formulisati neka jednostavna pravila.

Jedan od primera nerazrešene edipalne problematike bi mogao biti muškarac koji se stalno “vezuje” za zauzete žene i sa posebnim užitkom “rastura” veze. Drugi, nama mnogo poznatiji i bliži primer, zapravo oblik, su muškarci koji često, u svojim ženama traže svoju majku. To su primeri, koje svakodnevno i skoro u svakom muškarcu pronalazimo, samo u različitim oblicima! Sa ženama je to, malo ređa i blaža, drugačija pojava, a najčešći primer su žene/devojke, koje se vezuju uvek za dosta starije muškarce (starije od njih samih 10 i mnogo više godina). Ili pak, za zauzete muškarce, jer u onima koji su već očevi, muževi – one vide stabilnost, sigurnost, zaštitu! 

Edipov kompleks ne važi samo za one koji su vezani samo za majku! Već i za oca.
Legenda kaže da je Edip ne znajući ubio svog oca (nije znao da mu je to otac) i ne znajući da mu je Jokasta majka, oženio je. Prema Sofoklu, kada je Edip saznao da je počinio incest kao što je prorokovano, iskopao je sebi oči i u pratnji kćerke Antigone lutao je po svetu, a zatim se zaustavio na Kolonu gde je i umro.
Elem, kažu da su majke (roditelji) krivi što se to dešava. Kako sprečiti tu pojavu kod svoje dece, a ne izazvati neki drugi kompleks ili ne dovesti dete u situaciju, da se oseća zapostavljenim, ili odbačenim itd.? Kako postaviti granicu?

Ne prezaštićivati.

Izvor: Pasarella.rs