Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Kako vaspitati sposobnu i dobru decu i kako porodici vratiti prave vrednosti, govorio je klinički psiholog Vlajko Panović.
I još nešto. Zahvalna sam što imate priliku da pročitate ovaj članak. Pogađam, čitate ga sa svog telefona. Umerenost je ključ.
– Primetno je već nekoliko godina da je na neki način empatija nestala. Mi imamo novu generaciju decu gde možemo da primetimo da je u svakom tom novom uzrastu, po nekoliko procenata dece bez empatije, što je veliki problem. – kaže Ranko Rajović za N1 BiH.
Da se razumemo, ogromna većina vaspitača taj posao nije ni odabrala zbog novca. Da im je to bilo važno, bavili bi se nečim drugim.
Odnos đak-nastavnik je baziran na zajedničkoj aktivnosti i van nje gubi svoj osnovni smisao.
I sve ovo što se dešava nema veze sa nama, je l’ tako? Zar nije najbitnije uperiti prst u bilo kom pravcu osim prema sebi?
Deca stalno isprobavaju, testiraju i pomeraju i svoje i roditeljske granice. Za njih je to proces učenja i prilagođavanja svetu. Od toga kako se roditelji postave, šta im je važno, šta mogu da prihvate i tolerišu, koliko su fleksibilni i koliko uspevaju da budu dosledni, zavisi koliko će se te granice razvući.
Moja deca nisu odlični đaci. Nemaju osećaj da je to baš sve neophodno što se od njih očekuje, pa prioritete odrede sami. Mučan mi bude svaki odlazak na otvorena vrata i kad mi posle roditeljskog kažu da ostanem.
Više vremena trošimo na treninge, jezike, tečajeve i poduke nego na grljenje i poljupce.
Da obrazovni sistem u Srbiji vapi za velikim promenama, jasno je skoro svima. Jedan od pobornika radikalnih zaokreta u načinu na koji se radi sa decom danas je i Ranko Rajović, autor NTC programa učenja koji se primenjuje u školama u 20 zemalja sveta.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
