Koliko zapravo treba da imamo časova srpskog jezika i književnosti? Foto: Freepik.com

/11 /11

Profesor Aleksandar Jerkov kaže da u 5.000 godina, koliko sebe prepoznajemo kao ljude, mi to činimo zato što smo imali kulturu pismenosti.

“Pa sad zamislite biti nepismen u takvom svetu? S druge strane, savremena društva su na izvestan način razgradila mnoge od mehanizama koji su brinuli o tome da izgrade samosvesnog, kritički raspoloženog humboltovskog građanina. I to je uznemiravajuća situacija s kojom se suočavamo“, kaže Jerkov.

“Nekada je, bez obzira na sve nedostatke u jednom bivšem režimu, bilo jako važno napredovati. Cela ideologija je išla za tim da budete kao svet i bolji od sveta. Danas je to u velikoj meri prepušteno pažnji pojedinca, porodice, školskih sistema. Rekao bih da ukupna svest društvene zajednice, osim što vodi računa o elementarno ekonomskoj funkcionalnosti, ne vodi računa o kulturnoj izgrađenosti građana. To je poražavajuće“, poručuje Jerkov.

Podsetio je da je u maju Dan slovenske pismenosti – Ćirila i Metodija, kao i da imamo privilegiju da možemo bar dva puta godišnje da se fokusiramo na tako važna pitanja kao što je to kako će izgledati naše društvo sredinom ili krajem ovog veka.

“A o tome brinemo malo ili nedovoljno“, dodaje Jerkov.

Zvanično u Srbiji 38.000 nepismenih, ali zapravo ih je mnogo više

Poslednji podaci, prema popisu stanovništva, govore da je 38.000 odraslih ljudi u Srbiji potpuno nepismeno. Profesor Jerkov navodi da su to oni koji su se izjasnili kao nepismeni, odnosno oni koji su pokazali popisivačima da ne mogu da funkcionišu s tim upitnikom.

“Ali pretpostavka je da njih ima sigurno dva-tri puta više. Ako uzmemo u obzir one koji znaju da pročitaju ime i prezime ili da se potpišu, a zapravo niti pišu, niti čitaju išta u životu, vi biste dobili jedan znatno veći broj. A ako uzmemo u obzir one koji su pismeni, u smislu da mogu da pročitaju, ali su mentalno nepismeni, kulturološki zapušteni, ne čitaju nikad ništa, ne pišu nikad ništa, pa vi dobijete celu jednu kohortu ljudi koja u suštini ne participira, ne učestvuje u onome što je savremeni život. To su alarmantni podaci“, poručuje Jerkov.

Na pitanje šta preduzimamo da se to promeni, profesor Jerkov kaže da ne preduzimamo ništa.

“Na koji način mi ulažemo u naše školstvo? Vidite prošle godine kakvi su podaci, neće niko da predaje u školi. Nastavnička zvanja su potcenjena, ponižena, obezvređena i vi ćete za 50 godina biti u situaciji, možda i za 10, da neće niko hteti da bude u školi, pa ko mislite da će učiti decu? Na koji način da ih vaspita?”, pita profesor Jerkov.

Povećati broj časova srpskog jezika i književnosti

Pored toga, navodi da postoji veliki disbalans između broja časova maternjeg jezika i književnosti kod nas i u svetu.

“To je poražavajuće. Kao da smo svi vrhunski pismeni, kao da smo svi od jutra znali Vuka i Njegoša, Andrića i Crnjanskog, da čitamo Getea i Dantea, i onda nije neophodno da zaista učinimo nešto sa sobom“, ističe Jerkov.

Govoreći o tome koje su preporuke, koliko zapravo treba da imamo časova srpskog jezika i književnosti, profesor kaže da imamo 4-5 časova, što je malo više od 10 odsto.

“To bi trebalo za početak udvostručiti da bismo odgovorili na evropske sugestije, a možda i više od toga. Apsolutno je neophodno da srpski jezik i književnost dobije natpredmetni status, kao i matematika. To su dve osnove obrazovanja i oblikovanja mladog ljudskog bića. I apsolutno je neophodno da se ljudi vrate čitanju, i to ne čitanju sa društvenih mreža gluposti i dobacivanja jednih drugima šta je kome najbolje se dogodi u životu, nego čitanju velikih dela iz svih domena čovekovog stvaralaštva, jer to je jedini način da razvijate duh”, navodi Jerkov.

Naglašava da je važno i da se vratimo pisanju.

“Pitajte bilo koga ko se bavi razvojnom psihologijom, on će vam objasniti kolika je veza između razvoja mentalnih kapaciteta i pokreta ruke. A vi danas dobijate klince koji samo palčićima gurkaju brojčiće”, navodi Jerkov.

Pismenost nije samo čitanje i pisanje

Biti pismen ne znači samo znati čitati i pisati.

“To znači, pre svega, biti u stanju da napreduješ u spoznavanju sebe i sveta. Biti pismen znači biti čovek koji razvija kapacitete samorazumevanja i koji je u stanju da sebe predoči drugim ljudima u bogatijem i potpunijem svetlu. Što će reći, biti pismen znači biti na višem nivou komunikacijskih sposobnosti“, objašnjava Jerkov.

Dodaje da biti pismen znači i biti više sposoban da percipiraš tuđu dušu, duh, intelekt.

“Biti sposoban da se približiš drugim ljudima, da udružiš svoje kapacitete. Dakle, sve je ono što je neophodno da biste zaista mogli da napredujete u današnjem svetu. Vrlo se često govori o informatičkoj pismenosti, što je direktan prevod, sa anglicizmima. I to nije pismenost u istom smislu reči, kao što je pismenost da ste opismenjeni. Ali biti informatički pismen to znači umeti da se snađeš u informatičkom okruženju, u savremenom svetu, u virtualnoj realnosti, umeti da komuniciraš i razmenjuješ podatke. Jedna trećina radnog vremena današnjeg savremenog čoveka odlazi na to da predstavi sebe, šta radi, da bi drugi to mogli da vide i da bi drugi mogli da podrže to što radi. Kako ćeš to predstaviti ako si nepismen“, navodi Jerkov.

Ukazuje da možemo biti veoma dobri u tehničnom smislu reči, ali ako nemamo tu vrstu sposobnosti, da ono što postižemo i radimo predočimo drugima, onda ćemo polako početi da zaostajemo.

“Ne bih želeo da budem grub. Često, kao upravnik Univerzitetske biblioteke, vidim poneki pravni akt. To su primeri ne samo elementarne pravopisne nepismenosti, nego ne bi mogli da izdrže, mislim, 20 sekundi provere nivoa stvarne pismenosti. Pravnici, ekonomisti, lekari, inženjeri – to su izvanredno inteligentni ljudi, mi bolje od toga nemamo, ali veliki broj njih je polupismen i veliki broj njih je temeljno nečitan, što će reći, nedovoljno duhovno razvijen“, naglašava Jerkov.

Naglasio je i zašto je važna pismenost.

“Ne da biste čitali Dantea i videli da li postoji jedan srpski kralj u njegovom spevu, nego da biste prosto osetili lepotu, bogatstvo i širinu ljudskog duha. Vaša deca, ako ih ne budete naučili da čitaju, ostaće polovični ljudi. Tačka“, napominje Jerkov.

U savremenom svetu sve se više priča o informatičkoj pismenosti. Na pitanje da li povećanje informatički pismenih ljudi zapravo povećava broj nepismenih, profesor Jerkov navodi da to ne mora da znači.

“Ali ono što je bitno, to je što kontinuiranim i stalnim, upornim insistiranjem na tome da je samo važno da li vladate nekim kompjuterskim programima i da li ste snalažljivi na društvenim mrežama, unižavamo zapravo celinu čovekove ličnosti i njegovog mesta u ukupno istorijskom trajanju koje smo već protegli na 5.000 godina jednog napora da budemo bolji ljudi“, rekao je Jerkov.

“Kada kažete šta volite, nešto ste rekli o sebi”

Kada govorimo o deci, znamo da sve manje komuniciraju, da više vremena provode i na mobilnim telefonima i na kompjuterima. Govoreći o tome koliki je to problem, Jerkov kaže da deca treba da igraju fudbal, da se druže, da imaju neku vrstu otvorenog prostora, da provode neko vreme sa svojim drugarima.

“Ako je njihov drug najčešće zapravo virtualna slika na ekranu sa kojim razmenjuju poruke i proveravaju što je kačio, oni nikada neće imati neku vrstu psihofizičke bliskosti s njim i neće imati mogućnost da razviju neke kompleksnije, složenije oblike ponašanja. Znači, važno je da deca ovladaju uređajima, oni će živeti u takvom svetu u kojem će morati da se snalaze“, ističe Jerkov.

“Ali vi znate da su to sad već i gotovo bolesti zavisnosti, da kada počnete jednom da se tako umrežujete, više ne možete da se diskonektujete, isključujete iz te mreže“, upozorava Jerkov.

Ipak, napominje, zadatak roditelja i porodice u prvim godinama života, a zatim zadatak društva, jeste da nam omoguće da napravimo sistem od vaspitno-obrazovnih institucija do najviših oblika obrazovanja u kojem ćemo poštovati, razvijati i posvetiti se pismenosti.

Za kraj, ima poruku i za sve nastavnike.

“Ja im predlažem svima, ne samo profesorima književnosti i jezika, da svako od njih odabere onaj tekst koji je u životu najviše voleo i da priča sa decom, sa đacima, sa studentima o tom tekstu, tako što će govoriti vrlo iskreno, vrlo otvoreno i investirati celog sebe u to da se pokaže. Jer kada kažete šta volite, nešto ste rekli o sebi“, zaključio je Jerkov.

Izvor: RTS