Preporuka pedijatra jeste da meso treba jesti minimum dva puta nedeljno. Foto: Freepik

/11 /11

Odluka kojom se dozvoljava vegetarijanska ishrana u dečjim vrtićima samo uz potvrdu lekara ili iz verskih razloga, izazvala je različite polemike među roditeljima i lekarima. Dok većina pedijatara tvrdi da nedostatak mesa može da utiče na nepravilan rast i razvoj deteta, roditelji smatraju da treba da postoji pravo na lični izbor namirnica i obroka koje jedu njihova deca.

Jedini zdravstveni razlog zbog kojeg meso može privremeno da se isključi iz ishrane deteta je alergija na neki od proteina telećeg, svinjskog ili pilećeg mesa. Ona se javlja u najranijem uzrastu i prolazi do druge ili treće godine života. U svakom drugom slučaju, isključivanje mesa iz ishrane može da se smatra zanemarivanjem zdravlja deteta, kaže, za "Novosti", dr Olivera Todorović, pedijatar Doma zdravlja "Palilula":

- Od najranijeg uzrasta sve do završetka perioda razvoja, detetu su potrebni životinjski proteini. To utiče na pravilan razvoj i formiranje sistema organa. Odgovorno tvrdim da niko od pedijatara neće izdati potvrdu da dete ne treba da jede meso, jer nije u redu zabraniti osnovnu životnu namirnicu, za koju nijedna studija nije dokazala da je na bilo koji način štetna.

Nedostatak ove namirnice može najpre da izazove anemiju, koja dalje prouzrokuje malaksalost, pospanost i smanjenje apetita. Meso ne može da bude efikasno zamenjeno nijednom drugom namirnicom, kao što ga nijedan suplement ne može trajno nadoknaditi.

- Biljne masti su jedno, dok su životinjske masti nešto sasvim drugo. Potrebno je pojesti čitavu korpu spanaća kako bi se zadovoljile potrebe organizma za gvožđem, koje se unese kroz jednu porciju mesa. Da ovaj nedostatak može da se nadoknadi bilo kakvim dodacima u ishrani, sigurno da bismo mogli da živimo uz pomoć veštačkih sastojaka i ne bismo morali da unosimo hranu.

Preporuka pedijatra jeste da meso treba jesti minimum dva puta nedeljno. Iako ga neki jedu svakodnevno, ponekad u sva tri obroka, potrebno je pronaći meru.

- Naš organizam je generacijama navikao na unos mesa. Govedina i piletina se uvode u ishranu u najranijem uzrastu, dok prema poslednjim preporukama, riba takođe može da se jede već od šestog meseca života - kaže dr Todorović.

PRIVIKAVANJE

Ukoliko se meso ili bilo koja druga osnovna namirnica potpuno isključi iz ishrane u prvim godinama života, osim zdravstvenih problema može da dođe i do razvijanja netolerancije na te namirnice. To znači da će dete imati problem sa privikavanjem organizma na meso ukoliko odluči da ga jede u kasnijem uzrastu. To podrazumeva teško podnošenje ove namirnice, povraćanje i dijareju.

Izvor: Novosti