Još uvek je bio dete koje je volelo da priča. Još me je grlio. Foto: Freepik.com

/11 /11

Moje najmlađe dete je prošlog novembra napunilo 12 godina.

Tokom meseci koji su prethodili njegovom rođendanu, tražila sam znakove promene, ali nisam videla nikakve dokaze slične onima koje sam videla kod njegovog starijeg brata i sestre u tom periodu.

Za njih dvoje, to je bilo tačno kao sat – pretvorili su se u dve osobe koje sam jedva prepoznala pre nego što su napunili dvanaest godina.

Pre bi mi pričali o svom danu i želeli su da podele delove svog društvenog života, na primer sa kim su sedili za ručkom i da li je njihov najbolji prijatelj povredio njihova osećanja. Onda su odjednom počeli da mi odgovaraju sleganjem ramenima i mrmljanjem.

PROČITAJ JOŠ: Draga mama, sledeći put kad poželiš da vrištiš…

Nekada su bili uzbuđeni zbog odlaska na porodične vožnje biciklom i na sladoled, ali se sve to završilo kada su napunili 12 godina – njihov entuzijazam su zamenile video igrice, provođenje vremena sami u svojoj sobi ili su hteli da izlaze sa prijateljima.

Umesto da postanu svesniji ljudi, njihovog okruženja i toga kako su njihovi postupci i ton glasa uticali na druge, činilo se da manje primećuju.

A njihove promene raspoloženja su me naterale da grabim svaku knjigu o tinejdžerskom mozgu do koje sam mogla doći.

Jesu li bili depresivni? Da li je ovo bilo normalno? Činim li dovoljno da im pomognem? Kako sam vaspitala tako nezahvalnu decu?

Zatim sam razgovarala sa desetak drugih roditelja koji su se svi složili – u 12-toj godini se sve menja.

Zato kada je došao red na mog najmlađeg sina da napuni 12 godina, nisam mogla da uočim ove promene. Još uvek je bio dete koje je volelo da priča. Još me je grlio. I dalje je mislio da sam sjajna i želio je da provodi vreme sa mnom.

PROČITAJ JOŠ: Da li su nam deca spremna za budućnost?

A onda se preko noći promenio.

Umesto da želi da gleda porodični film i pravi kokice (jedna od njegovih omiljenih stvari koje radi), počeo je satima da boravi u svojoj sobi. Proverila bih ga i zatekla ga kako leži na podu i šara u svesku ili izgubljen u mislima gleda u plafon. Iznervirao bi se kada bi ga pitala da li je sve u redu.

“Samo želim da budem sam, mama”, rekao bi mi.

Bilo je trenutaka u mom životu kada su mi deca okupirala sve vreme i, iskreno, da mi je u tom trenutku dete reklo da želi da bude samo, to bi mi zvučalo kao san. Bilo bi mi zadovoljstvo da odem sama odem u kupatilo, pojedem sendvič, a da me njihove ruke ne grabe, ili da ne moram da im pomažem da pronađu mali komadić LEGO-a koji nedostaje.

Ali onda odrastu. Napune 12. Počinju da traže da ih ostavite na miru. Ništa u tome ne izgleda prirodno za tebe kao majku, a da budem iskrena, ova faza mi se uopšte ne sviđa.

Jebi se, 12.

Nedostaje mi entuzijazam koji su moja deca imala. Sve bih dala da ih vidim kako trče po kući kao da im kosa gori jer idemo na burgere.

Radije bih imala neprospavanu noć jer su bolesni, ili su imali ružan san ili ne žele da spavaju sami, nego da ne spavaju i da ostaju budni brinući se o svom blagostanju dok tiho i neraspoloženo ulaze u sobu nakon škole.

PROČITAJ JOŠ: Da li torba svake mame izgleda kao kanta za đubre?

Dvanaesta godina ima način kako da uzme vašu decu i pokuša da istisne dete iz njih.

Dvanaesta godina je zbunjujuća.

Dvanaesta godina je usamljena.

Dvanaesta traži od vaše dece da se promene pre nego što budu spremni.

Dvanaesta vas tera da naučite kako da budete roditelj na potpuno drugačiji način.

Dvanaestu karakteriše hrabrost i izdržljivost. Ona je nemilosrdna i čini da se osećate kao da ste izbačeni iz njihovih života.

Ali jedna stvar koju vidim kod svoje dvoje starije dece, koji će ove godine imati 16 i 14 godina, mi daje nadu: oni se vraćaju.

Počeli su više da pričaju i dopuštaju mi da ponovo zavirim u njihove živote, a da to ne moram stalno da tražim.

Njihovi zagrljaji su iskreni. Više izlaze iz svojih soba. A njihovo raspoloženje se izjednačilo na nivo kojim se može upravljati.

PROČITAJ JOŠ: Sigurni znaci da vaše dete ima visoku inteligenciju!

Trebalo je nekoliko godina da se ovo desi, a moj najmlađi će mi nedostajati dok bude prolazio kroz svoju 12. godinu (i verovatno većinu svoje 13.), ali on zna da ću ga čekati na drugoj strani ovoga.

Dakle, ako ste roditelj sa detetom koje se bliži svojoj 12. godini i pitate se kada će izaći iz ove faze, obećavam vam, biće bolje.

A u međuvremenu, dajte sve od sebe da to ne shvatate lično.

Izvor: Lolamagazin.com (prevela Anja Delić)/scarymommy.com