/11 /11

Pre nekoliko dana mi se desilo nešto neverovatno. Veoma uznemirujuće.

Moja rođaka, njena šestomesečna beba u kolicima i ja čekamo gradski prevoz u Zemunu.

Dolazi autobus, broj 85. Nije niskopodni. Ona ulazi na prednja vrata a zatim nas dve pokušavamo da uguramo kolica i bebu u autobus. U tom trenutku, ustaje vozač. Ja, naivno, zaključujem da ustaje da bi nam pomogao, jer se mučimo sa kolicima.

Kreće vika: “Zabranjeno je sa kolicima u autobus! Mogu da zovem policiju! (Zašto policiju?! Koje krivično delo je u pitanju?) Izađite napolje, mene mogu da kazne, ugrožavate bezbednost tog deteta.”
Rođaka: “Kako mislite da se prevezem do kuće sa detetom?”
On: “Ne zanima me, izađite napolje.”
Ja: “Kako se Vi zovete?”
On: “Dragan, što?”
??: “Samo da znam na koga da se žalimo.”

Pogledala sam po internetu i našla propis po kome je Odlukom o javnom linijskom prevozu, članom 38, propisano da putnik u vozilo javnog prevoza može uneti dečja kolica i drugi prtljag koji svojim dimenzijama i svojstvima ne ugrožava sigurnost putnika. Dakle, nije precizirano da li kolica moraju biti sklopljena ili ne. Pravilnikom o obavezama saobraćajnog osoblja GSP propisano je pak da putnik može uneti u vozilo sklopljena dečja kolica. Na drugom mestu, u odgovoru GSP-a na žalbu putnika, piše da oni savetuju roditelje da majka ili neka druga osoba drži dete u naručju dok neko sklopi kolica, jer bezbednost deteta nije osigurana u kolicima, iako je dete vezano kaiševima, a kolica zakočena. Detaljnije o tome ovde.

Izvor: Lilihipsteri