/11 /11

Ovo je jedna od glavnih muka roditelja, jer je u svakoj školi briga o deci posle časova drugačije organizovana. Doduše, ispostaviće se, negde nije uopšte ili je to loše urađeno.

Slučaj "nestalih" devojčica u Beogradu krajem prošle godine pokrenuo je ponovo ovo pitanje. Podsećamo, čitava drama odigrala se u OŠ "Ćirilo i Metodije", kada su nakon časova dve devojčice, stare tek šest i sedam godina, na tri sata odlutale u obližnji tržni centar.

Niko od zaposlenih tada nije znao gde su deca kada je po njih stigla baka koja je zakasnila. U veliku potragu uključila se i policija, a nestanak dece nije prijavljen je skoro sat i po kasnije, iako je na licu mesta bio i školski policajac. Deca su, srećom, pronađena i već sutradan su bila u školi.

Ministarstvo prosvete: Kada zvoni za zadnji čas, škola više nije odgovorna
"Kada zvoni za zadnji čas, šta rade i gde su deca, škola nije više odgovorna, već njihovi roditelji", odgovorili su nam iz Ministarstva prosvete na pitanje da li osoblje može da pusti decu isključivo u pratnji odraslih.

Skroz suprotno, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da prema aktuelnom Porodičnom zakonu "postoji obaveza predškolske i školske ustanove da decu tako niskog uzrasta ne mogu posle okončane nastave puštati same bez nadzora, nego ih moraju predati roditeljima".

Da li osoblje snosi odgovornost za ovo što se dogodilo u OŠ "Ćirilo i Metodije"? Iz Ministarstva prosvete ističu da škola nije odgovorna za decu nakon što se čuje poslednje zvono i da roditelji isključivo snose odgovornost šta deca rade pre i nakon nastave.

"U predškolskom su jasno definisana pravila, ali čim dete krene u osnovnu školu, menja se sistem odgovornosti. Roditelj je isključivo odgovoran šta dete radi i gde se nalazi nakon nastave. Čim zazvoni poslednji čas, škola više nije odgovorna. U nekim školama, pogotovo gde je prometna ulica, roditelji se organizuju sa prosvetnim kadrom i neko čeka sa decom dok ih ne pokupe roditelji, ali to zavisi od slučaja do slučaja. Školski policajac je zadužen da obilazi nekoliko škola i on nije dužan da sedi u školi sve vreme", odgovorili su "Blicu" u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U drugom ministarstvu, međutim, tvrde drugačije. Iako u Skupštini Srbije nikada nije donet zakon o pravima deteta, čiji je nacrt urađen još pre sedam godina, a koji je predviđao da deca mlađa od 10 godina ne mogu na ulici biti bez nadzora, aktuelni Porodični zakon propisuje kako treba postupati u ovom slučaju.

Ministarstvo rada: Mlađe učenike škola ne sme ostaviti bez nadzora
"Odredba 69 aktuelnog Porodičnog zakona propisala je da roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta. Postoji i obaveza predškolske i školske ustanove da decu tako niskog kalendarskog uzrasta ne mogu posle okončane nastave puštati same, bez nadzora, nego ih moraju predati roditeljima ili starateljima, odnosno odraslom licu koje je evidentirano i prijavljeno da će preuzeti i pratiti dete do kuće", rečeno je "Blicu" u Ministarstvu rada.

Iz ministarstva Zorana Đorđevića dodaju da se intenzivno radi na donošenju zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta i da će on u skupštinsku proceduru ući u prvoj polovini 2019. godine.

U školi ćute

U Osnovnoj školi "Ćirilo i Metodije" nisu želeli da komentarišu slučaj nestalih devojčica. S druge strane, u OŠ "Veljko Dugošević" kažu da je kod njih dobro organizovana primopredaja dece prvog i drugog razreda.
- To su vrlo mala deca i u našoj školi primopredaja funkcioniše kao u vrtićima. Roditelji se izjašnjavaju da li žele da njihova deca idu sama kući ili neko dolazi po njih. Osobe koje dolaze po decu nalaze se na spisku i učitelji njima predaju mališane. Evidencija se vodi na dnevnom nivou - kažu u OŠ "Veljko Dugošević".

"Roditelji krivi, loše vaspitanje"
Psiholog i porodični psihoterapeut dr Ljiljana Filipović kaže da je u pitanju loše vaspitanje.
- Devojčice su izašle iz škole i u tom slučaju ne može škola biti odgovorna, već roditelji. Deca malog uzrasta od šest, sedam godina moraju da imaju pratnju, ali moraju dobro i da znaju pravila. Bilo kakvo odstupanje od njih je loše vaspitanje. Deca nemaju percepciju o prostoru i vremenu, njima su ta tri sata u robnoj kući proletela, dok se u roditeljima razmenjivao osećaj straha i očaja - kaže dr Filipović.

Pašalić: Moguća su brojna rešenja za veću bezbednost

Zaštinik građana Zoran Pašalić smatra da slučaj nestalih devojčica ukazuje da postoje i prostor i potreba da se unapredi položaj učenika nižih razreda.
- Mnogo je potencijalnih rešenja, obavezno predavanje dece roditeljima i osobama koje o deci brinu nakon nastave, organizovani celodnevni boravak, organizovani boravak dece u školi posle nastave radi brige o njima... Verujem da ova, ali verovatno i brojna druga rešenja ne bi koštala državu mnogo novca, a da bi takvo ulaganje u obrazovanje doprinelo ne samo boljim postignućima dece i njihovoj većoj bezbednosti, već i boljoj socijalnoj koheziji učenika u odeljenjima, boljem razumevanju dece, smanjenju nasilja, obrazovnoj i socijalnoj inkluziji dece koja su u osetljivom položaju, da nabrojim samo neke potencijalne dobiti - rekao je za "Blic" Pašalić.

Izvor: blic