Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Poslednjim atomom snage uspevam da se podignem i poljubim tu malu glavicu. Plačem. Bože, uspela sam, Bože hvala ti. Odnose je. Lekovi su učinili svoje, ponovo sam zaspala. Moje sutra se ostvarilo, moje sutra me čeka.
Trudnoća savršena, nisam ni stigla da mislim da sam trudna, kolokvijumi, ispiti, predavanja, prođe devet mjeseci. Najveći strah tokom tih mjeseci mi je bio da on neće stići kada dođe vrijeme za porođaj, da će da me vode mama i tata, a da će on da propusti događaj.
Svima sam javila, mamu sam zvala milion puta, ne znam više ni šta da pričam sa njom, odlazim na fb, da vidim šta ima tamo. Na svom zidu zatičem poruku, nešto kao „Čestitke mama“. A onda mi se konačno upalila lampica u glavi „Ej pa ja sam sad MAMA“.
Porođaj je samo vaš! Nije majkin, tetkin, sestrin…nema potrebe da se raspitujete,a naročito ne da čitate o lošim stvarima i lošim iskustvima. Jer, onda….ko je ludo hrabar da rizikuje da se i njemu dogodi to isto? Zato sam ja sve lakše podnela, verujte mi.
Stavljaju te na moje grudi i ja vidim taj mali osmeh na tvojim ustima, napokon si tu. A ja, ja i dalje čekam. Prvi zubić, prvu reč, prvi korak, te prve malene ručice koje će mi se obaviti oko vrata.
Ne kraj, početak, početak novog života, sreće, velike, najveće… gledam je, plače, 3300gr, 53cm… Bože opet sam uspela, uspela sam da mojoj velikoj bebi rodim seku, da mm i ja postanemo najbogatiji na svetu. I odmah shvatam da nisam bila u pravu, ne! Plašila sam se da neću moći da delim ljubav koju osećam prema prvoj ćerkici . I ne delim je, sada imam duplo više ljubavi, moja sreća je duplo veća…
Sava i Vuk, jedna mamina a druga tatina kopija ,onog trena kad su mi ih stavili na grudi, zaboravljeno je sve, godine pune borbe, strepnji, neuspeha, bilo je svega i sve je izbledelo ...
Suze idu i dok ovo pišem, potisnula sam sve ovo, u neki zabačeni kutak moje glave. Možda je tako bolje. Možda mi je zato i trebalo ovoliko da napišem svoju priču. Možda nisam htela da se vratim u dane strepnje za mog dečaka.... ali, jednog dana ću pričati mom sinu jednu drugu priču, onu od pre porođaja. Priču o veličini moje želje. Priču koja je posebna.
Zaplakala je posle par sekundi i odmah su mi je stavili na grudi…koje emocije…neopisive…Prišao mi je i muž, poljubio, osmehnuo…taj momenat je stvarno kao nijedan drugi…plakala sam…
Osjećaj kada je sestra stala ispred mene sa riječima: ovo je vaša beba, neopisiv. Plačem, jecam, pitam sestru da li je sigurna da je to moja beba a znam da je to moja jedina. Daje mi je u naručje ljuta što sam je to pitala. I dalje plačem a moja Marija me gleda sa krupnim tamno plavim okama. Najljepši osjećaj na svijetu.
Трудноћа.
пеперутка16
Који део трудноће вам се највише допао или Најлакши?
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
