Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Sva ljubav koju sam čuvala za nju je izašla iz mene. Tu smo se konačno upoznale. Gledala me svojim okicama kao da kaže da se isplati svaki momenat čekanja za prethodnih 5 godina, da sve suze i nerviranja više nisu bitni i da je ovo bilo njeno vreme da dođe. Suze same idu, čak i sad dok ovo pišem. Taj moment, dok su nas vozili u sobu, nikad neću zaboraviti. Tu je moj život dobio jednu sasvim novu dimeziju.
Uvode me u salu, ležim na stolu, hladno mi je, više ne osećam ni bol, samo strah... Dolazi moja doktorka, mazi me po kosi i kaže sve će biti u redu, ne brini. Sledeće čega se sećam kao kroz maglu je lik doktorke koja stoji iznad moje glave i govori "mama dobila si dve zdrave i lepe devojčice, dobile su ocenu 9/9, super ste, teške su 2800 i 2600gr"
Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, ali znam da uskoro stiže, i daaaa, posle nekoliko napona, stigla je moja čupavica, vidim joj glavu, i crnu kosicu, i ponovo osećam onu neopisivu ljubav, radost i sreću kao pre četiri godine, kada je 6.11. stigla moja Una!
Ujutru mi donose moju Jocu, moje savršenstvo, moju zjenicu oka, tako je savršena da ne mogu vjerovati da sam ja uspjela tako nešto roditi.
I poslije svega jedva čekam da rodim još jedno bebče nadam se već 2017.godine, ipak to iskustvo iz bolnice i pristup bolničkog osoblja puno znači.
Onda mi prilazi moj ginekolog i smirenim glasom mi kaže da se ne plasim da će sve biti u redu samo da će bebu poroditi iz trbuha. Tu babica koja me premesta na sto, me pita zašto sam se toliko ugojila i odmah sam znala da je i to bio jedan od problema.
Jedan napon, drugi napon, nema pomaka, ništa, kaže doktor, moraćemo da te secnemo, rade epizotomiju, i iz sledećeg napona izlazi moja devojčica, sva modra, ali odnose je i ne čujem da plače, u jednom trenutku me prošla jeza i sva ukočena čekam da zaplače, i čujem, plač! Ona je dobro, živa je!
Iz drugog napona bez epizotomije sam rodila moju drugu sreću, malu čupavu devojčicu koja odmah počinje da plače, tako malena a takav glas! Odmah mi je stavljaju na grudi, a ona me pogleda, pa zaplače, pa opet pogleda pa zaplače, srce moje malo, presrećna sam!
Odmah mi ga stavljaju na grudi, a veza koja nas je spajala ovih 9 meseci – pupčanik, je i dalje tu, još uvek neprekinut, pulsira jako pri svakom mom dodiru mog mališe, koji počinje da sisa i i koji me gleda. Direktno u oči, direktno u dušu. Ne postoje reči kojim bi taj trenutak spoznaje mogao da se opiše.
Prva VTO i to uspešna, doktor na UZ vidi dve mrvice, našoj sreći nema kraja! Naravno, kao kod svake trudnoće, velike brige, ali na kraju bez razloga, sve je išlo savršenim tokom, čak skoro bez mučnina, bez i jedne tačkice krvarenja, zaista uživanje.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
