|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Matične ćelije i klinička ispitivanja

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 28.6.2011
Razna oboljenja nas danas okružuju. Komšije, prijatelji, kumovi, rođaci... skoro svaka osoba može da se seti nekoga iz neposredne okoline ko boluje, posećuje lekara specijalistu, bori se, čeka redove u Domu Zdravlja, očekuje intervenciju u bolnici...
Ključne reči:

image
/11


 

I onda se desi da se pojavi jedna grupa naučnika i lekara koji počnu da objašnjavaju kako su matične ćelije budućnost medicine i kako će u bliskoj budućnosti skoro sve bolesti, poremećaji i povrede moći da se leče matičnim ćelijama.

 

Međutim, sve to što naučnici i lekari pričaju jeste upravo nauka i budućnost. Gde smo mi sada? Da li neko radi nešto na klinikama? Postoje li neke studije koje znače da će terapija matičnim ćelijama uskoro postati realnost.

 

Odgovor: Da! Postoje studije na klinikama. Terapije matičnim ćelijama svakim danom postaju sve relevantnije i sve češće prihvaćene i primenjena u redovnoj kliničkoj praksi.

 

Krajem 2010 godine, u stručnoj javnosti pojavio se izveštaj o stanju terapije matičnim ćelijama na teritoriji Evrope, koji pokriva 2008. godinu. Uz rezervu da se ovom izveštaju nisu odazvale sve institucije u Evropi, Evropska Grupa za Transplantaciju Krvi i Koštane Srži  (European group for Blood and Marrow Transplantation / EBMT), objavljuje da je u 2008. godini obavljeno 1040 novih ćelijskih terapija. U ovom broju 86% pacijenata je primilo terapiju matičnim ćelijama. Ostali pacijenti su tretirani hondrocitima (ćelije hrskavičnog i koštanog tkiva - 5%), keratinocitima (ćelije kožnog epitela - 7%), mijoblastima (mišićne ćelije – 2%) i sve ostale ćelije (1%).

Pregled nastavlja tako što objavljuje  precizno koja oboljenja su lečena matičnim ćelijama:

  • kardiovaskularni poremećaji;
  • muskoloskeletalni poremećaji;
  • neurološki poremećaji;
  • epitelialni poremećaji;
  • autoimuna oboljenja;
  • ostalo.

Pored toga od ukupnog broja pacijenata, 36% je primilo alogenu transplantaciju ćelija (ćelije dobijene od donatora), a 64% je primilo autolognu transplantaciju (ćelije dobijene iz tkiva i transplantirane u istog pacijenta).

 

Ovaj spisak terapija i broj lečenih pacijenata nam govori da je terapija matičnim ćelijama još uvek u početnoj fazi. Međutim, istovremeno, govori nam da je ova terapija moguća, te da se iz godine u godinu beleži konstantan rast u opsegu lečenja i broju lečenih pacijenata. Sasvim je sigurno da će izveštaji koji pokirvaju 2009. i 2010. godinu zabeležiti značajan rast.

 

Pored ovakvih izveštaja svakodnevno se, širom sveta, sprovode kliničke studije koje će lekarima omogućiti da se prvenstveno upoznaju a potom i da započnu lečenje svojih pacijenata koristeći transplantaciju matičnih ćelija.

 

Tako se u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su jedan od najvećih investitora u istraživanje matičnih ćelija, sprovodi studija na dva univerziteta koji su se udružili u ispitivanju lečenja cerebralne paralize. Ovo je druga faza ispitivanja, a prva faza je sprovedena na manjem broju pacijenata. Ova prva faza je pokazala da su matične ćelije dobijene iz krvi pupčanika, veoma kvalitetan izvor za lečenje cerebralne paralize, te da je najveći broj pacijenata koji je lečen pokazao veoma kvalitetan i izmerljiv napredak po svim neurološkim parametrima. Istraživači su se suzdržali u količini transplantiranih matičnih ćelija i broj ćelija su sveli na apsolutni minimum, ali i pri ovako malim dozama, ćelije su proizvele dovoljno velik napredak u stanju pacijenata, da je studija uvedena u drugu fazu i broj pacijenata je udesetostručen!

 

Grčki naučnici su početkom 2011, objavili studiju praćenja 35 pacijenata u periodu od 11 godina nakon transplantacije matičnih ćelija. 44% pacijenata nije doživelo pogoršanje bolesti, dok je 16 pacijenata ostvarilo izmerljiv napredak u svom neurološkom statusu. Kao i u prethodnom slučaju, zbog tadašnjih nepoznanica, naučnici su bili rezervisani u količini transplantiranih matičnih ćelija, pa su samim tim terapeutske mogućnosti ove vrste terapije bile vrlo limitirane. Naučnici će nastaviti sa praćenjem ovih pacijenata, a novi će biti uključeni u dopunjeni protokol terapije.

 

Nakon uspešne transplantacije dušnika, grupa naučnika iz Velike Britanije počinje studiju transplantacije dušnika, glasnih žica i svih pripadajućih struktura. Veliki broj ljudi u svetu boluje od raznih poremećaja koji onemogućavaju normalno gutanje, konzumiranje hrane i vode, govor, disanje i tome slične funkcije. Ova studija će početi 2013. godine. Ideja iza ovog istraživanja je da se adultne matične ćelije koriste pri pravljenju tkiva koje će kasnije biti transplantirano u pacijente, ali da se one takođe koriste i za potrebe imunosupresije, neposredno po transplantaciji.

Ovaj drugi korak u terapiji potreban je jer naše telo ima tendenciju da odbaci transplantirani organ. Do sada su korišćeni vrlo jaki medikamentozni preparati, da bi se praktično „oborio“ imuni sistem kod pacijenata. Matične ćelije imaju mogućnost da utiču na naš imuni sistem tako da ne dođe do odbijanja transplantiranog organa ili tkiva.

 

Švajcarski lekari i naučnici, otpočeće studiju koja uključuje najmlađe pacijente, novorođenčad, sa srčanim oboljenjima. Planirano je da ova studija omogući reparaciju ili zamenu srčanih struktura koje su loše formirane pri razvijanju deteta u materici. Odmah nakon rođenja, ova deca bi bila operisana i u njih bi bile transplantirane matične ćelije ili celokupne srčane strukture formirane koristeći matične ćelije. Sve ove matične ćelije dolazile bi od deteta samog, prikupljene iz plodove vode, krvi pupčanika i tkiva pupčanika, tako da je to praktično vraćanje ćelija nazad u organizam (autologna transplantacija). Ovim se izbegava mogućnost odbacivanja novog tkiva, a novoformirane strukture imaju potpuno normalnu mogućnost daljeg razvoja.

 

Kao što se može videti, matične ćelije nisu nekakav magični lek koji može da reši apsolutno sve probleme ljudskog organizma, ali zato u sebi imaju neverovatan regenerativni potencijal koji čeka da bude oslobođen. Neki matične ćelije pogrešno posmatraju kao izvor večnog zivota i time loše utiču na sliku o jednom veoma ozbiljnom i širokom polju istraživanja u nauci i medicini. Činjenica je da su mogućnosti ovih neverovatnih ćelija tek zagrebane, da je dug put do početka lečenja nekih specifičnih oboljenja, ali već sada se u redovnoj kliničkoj praksi, širom sveta, matične ćelije koriste u samom lečenju ili kao pomoć organizmu nakon lečenja. Uzimajući u obzir lak način prikupljanja i dostupnost matičnih ćelija, od esencijalne važnosti je da one budu sačuvane, jer nikada ne znamo kada će nam zatrebati ili nekom ko nam je blizak.

 

Šta je potrebno za bolji imunitet
Na imunitet, to jest sposobnost našeg organizma da predupredi infekcije i izbori se s njima, utiče genetika, ali u velik...
4
Zašto je bitno hraniti se zdravo?
Zdrava i pravilna ishrana jedan je od osnovnih problema današnjice. Veliki broj ljudi većinu svog dana provede u kancela...
3
Kako i zašto treba da pripazimo na unos sl...
Većina ljudi jede slatkiše i grickalice u skoro svim prilikama, nezavisno od toga da li su gladni ili ne, u društvu ili ...
3
Oporavite telo od novogodišnje trpeze i umora
Masnu, prženu i začinjenu hranu treba zameniti laganijim obrocima, a kroz proces oporavka tela doći će i do topljenja na...
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




Kuvar: suzyyy
Povrtna corbica za zimske dane

Anketa

Žensko ime
lelaigor

Zaboravih jedno ime u prethodnoj anketi koju sam napravila, pa 'ajmo ponovo...

Miona (21%)

Leona (6%)

Anastazija (5%)

Hana (26%)

Sofija (42%)


Ukupan broj glasova: 125

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here