Mame Anđela nam daju do znanja da i o teškim temama, kao što je gubitak deteta, treba pričati. Foto: Baltazar studio

/11 /11

Kada roditelji koje poznajemo izgube dete, često se pitamo kako da im pomognemo, kako da ih utešimo. I nama je teško, pa se ne usuđujemo ili ne možemo da priđemo ožalošćenim roditeljima, jer se plašimo da ćemo nešto pogrešno reći i još više ih povrediti. Na drugoj strani su ljudi – roditelji, čiji se svet u jednom trenutku srušio, srce im je razbijeno na milion komadića koje moraju nekako da sastave i nastave da žive, zato im je hitno potrebna pomoć ljudi oko nas.

O gubitku deteta treba govoriti naglas

Ne postoje reči koje mogu da vam objasne koliko boli izgubiti dete, ali postoje reči koje mogu pomoći, majkama i očevima koji su izgubili dete, - kažu majke Anđela koje su doživele nezamisliv gubitak u svom životu, gubitak deteta. Stoga su odlučile da javno, naglas, govore o gubitku deteta tokom trudnoće i ubrzo nakon rođenja, da podstaknu ljude da pričaju o gubitku, da pomažu jedni drugima umesto da stoje po strani.

PROČITAJ JOŠ: Kad nerođeno dete ode među anđele...

Činjenica je da je u našem društvu još uvek teško govoriti o bilo kakvom gubitku, a pogotovo o gubitku deteta. Zbog toga su na Međunarodni dan dece umrle tokom trudnoće ili ubrzo nakon rođenja (15. oktobar), majke Anđela odlučile da pokrenu specijalnu kampanju podizanja svesti o ovoj temi. Kažu nam da je potrebno razgovarati i o teškim temama, da je izuzetno važno da i ožalošćeni roditelji dobiju podršku u okruženju i da ima mnogo roditelja koji se suočavaju sa takvim gubitkom. Nažalost, ovo se dešava, prečesto, i dešavaće se i dalje. I o tome treba pričati, te upravo zbog toga objavljujemo i njihovo javno pismo.

Pismo majki: Mi smo majke dece koja su umrla u trudnoći ili ubrzo nakon rođenja, i ovo je naša priča.

Za svaku od nas sve je počelo neopisivom srećom i zahvalnošću koju žena oseti kada vidi pozitivan test na trudnoću i najavi da će postati majka. Svaka od nas iza sebe ima malo drugačiju međupriču, neke od nas su godinama pokušavale da dobiju izgubljeno dete i prošle kroz mnoge procedure vantelesne oplodnje, ali nažalost kraj priče je za sve isti.

Uništeni snovi, izgubljen svaki „prvi“ (osmeh, zub, korak, simpatija...) prazne grudi i srce razbijeno na milione komada. Mnogi od nas su čak izgubili više od jednog deteta. Oktobar je mesec sećanja na decu koja su umrla tokom trudnoće ili ubrzo nakon rođenja. Za nas oktobar nikad ne prestaje, za majku ne prođe dan da ne pomisli na svoje dete.

U ovu kampanju smo krenuli sa ciljem da razbijemo tabue i objasnimo ljudima da nam stisak ruke, saosećajni zagrljaj, izraženo saučešće ili jednostavno pitanje „kako ste?“ znače mnogo. Pogrešno je mišljenje većine ljudi da ne želimo da pričamo o svojoj deci i o tužnim stvarima koje su nam se dogodile. Ljudi se plaše da nas ne povrede pitanjima. Iako nam ti razgovori često izmame suze, volimo da pričamo o svojoj deci, jer tako osećamo da nisu ignorisana i zaboravljena. Iako smo mogli da ih grlimo, ljubimo i mazimo ili nosimo u stomaku samo nekoliko trenutaka, ona će zauvek živeti u našim srcima. Mi smo njihove majke, ona su naša voljena deca zauvek. Čujte, dakle, nevolju roditelja koji koračaju našim putem i, bar na trenutak, ispunite njihove prazne ruke iskrenim zagrljajem i pomilujte njihovo slomljeno srce.

U ime ožalošćenih majki napisala je Špela Vitanc Vodeb.

PROČITAJ JOŠ: Emotivne fotografije: Kada dugina beba upozna svoju mamu

Ne zazirite od roditelja koji su suočeni sa gubitkom deteta, ne gurajte ovu temu u stranu! Pokažite da nisu sami u svom bolu. Recite im da ste tu za njih, da njihov bol nije samo njihov i da njihovo dete nikada neće biti zaboravljeno.

Izvor: Studio Baltazar/Ringaraja.net