Analitičar je uveren da će broj dece koja idu na veronauku vremenom da raste. Foto: Freepik.com

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Ovo su podaci za prošlu godinu, dok ovogodišnji još uvek nisu obrađeni ali ono što prvo pada u oči jeste da broj dece koja se opredeljuju za veronauku nije promenjen u odnosu na 2021. godinu.

Tada ih je bilo oko 450.000, dok je broj đaka građanskog smanjen za oko 15.000.

U Srbiji deca i roditelji mogu da biraju između šest verskih obrazovnih programa – pravoslavni, katolički, islamski, jevrejski, reformistički i evangelistički.

PROČITAJ JOŠ: Ko predaje veronauku u srpskim školama?

 
Verski analitičar Željko Injac kaže da bi na veronauci bilo još više đaka da ne postoje unutrašnje sabotaže.

– O tome se nerado priča ali to je fakat jer su mnogi direktori škola protiv crkve, ili prisustva crkve i drugih verskih institucija u školama. Inače, mislim da bi bilo mnogo veći odnos u korist veronauke. Ali to nije rezultat buđenja religioznosti i nacionalne svesti, jer se buđenje religioznosti desilo devedesetih godina i posle toga se ništa značajno nije desilo. Oni koji su verovali, oni su ostali vernici. Oni koji su tog momenta postali vernici, i oni su ostali. Nije tu bilo drastičnih promena – kaže Injac.

Analitičar je uveren da će broj dece koja idu na veronauku vremenom da raste.

– Zbog toga što su sve te priče o “zloj crkvi” dojadile narodu. Narod ne posmatra crkvu na način na koji to deo medija prezentuje. Jednostavno ljudi su se razuverili u to i znaju da je to propaganda. Pogotovo mlađi ljudi, koji će imati svoju decu, a koja će ići u školu. Znači, njihova deca će ići na veronauku – kaže Injac.

Slavica Ševkušić, viša naučna saradnica Instituta pedagoška istraživanja iz Beograda, rekla je nedavno za BBC da u poslednjih 10 godina nije sprovedeno „nijedno obuhvatnije istraživanje evaluacije efekata verske nastave”.

Nije sa sigurnošću poznato čak ni koliko učenika pohađa jedan i drugi predmet – jedine podatke za BBC su izneli iz Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Oni navode da na veronauku ide oko 450.000, a na građansko vaspitanje oko 315.000 učenika, kao i da u školama radi 2.010 veroučitelja, od čega 1.602 pravoslavnih, 247 islamskih, 131 iz Rimokatoličke crkve i 30 iz Crkava reformacije.

PROČITAJ JOŠ: Veronauka ili građansko vaspitanje, šta kažu mame?

 
Do demokratije je teže doći

Poslednjih godina, Srbija beleži pad upravo u onim oblastima kojima se đaci (ne)bave na časovima građanskog vaspitanja.

Na primer, izveštaji pokazuju da je život za demokratiju u Srbiji sve teži.

„Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude”, zaključak je publikacije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).

Studijom je obuhvaćen period od 2010. do 2020. godine, a, prema navodima istraživača, zabeleženi su negativni trendovi u svim oblastima od značaja za funkcionisanje demokratije – od izbora i medija, do stanja partija, ljudskih prava i civilnog društva.

Takođe, u poslednjem izveštaju Fridom hausa, organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, Srbija je svrstana u „hibridne režime”.

Izvor: Zelenaučionica, Dnevnik, BBC, 24sedam