/11 /11

Svaki vitamini mineral ima svoju vlastitu ulogu u ljdskom organizmu, a evo i nekoliko osnovnih.

Vitamin A
Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, buteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama. Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida, a njegov nedostatak uzrokuje promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.

Vitamin B1
Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu, dok nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju.

Vitamin B2
Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

Vitamin B5
Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokoliju, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancetu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu, a njegov nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

Vitamin B6
Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu. Značajan je za metabolizam. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

Vitamin B12
Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje anemiju i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca može doći do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno ovog vitamina.

Vitamin 13
Može se naći u korenastom povrću i surutki. Sprečava probleme sa jetrom i pomaže lečenje multiple skleroze.

Vitamin B15
Ima ga u pivskom kvascu, neglaziranom mrkom pirinču, integralni žitaricama i semenkama susama. Utiče na produžavanje trajanja života ćelija, ubrzava oporavak, snižava nivo holesterola u krvi i ublažava simptome astme. Nedostatak ovog vitamina izaziva žlezdane i nervne poremećaje, kao i srčana oboljenja.

Vitamin B17
Ovo je smeša dva molekula šećera zvana amigdalin. Proizvodi se od koštica kajsija. Jedini je vitamin B kojeg nema u pivskom kvascu. On ima izvesna svojstva koja utiču na kontrolu i sprečavanje raka, ali to nije potvrdjeno. Otkriven je skoro, tako da njegova svojstva nisu u potpunosti ispitana.

Vitamin C
Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju i pospešuje nastajanje osteoporoze.

Vitamin D
Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imuni sistem i pravilno okoštavanje, te njegov nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne.

Vitamin E
Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja i štiti srce i krvotok, njegov nedostatak nije zabeležen.

Vitamin F
Izvori ovoh vitamina su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. On pomaže sprečavanju talozenja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose. Usled nedostatka vitamina F nastaju ekcemi i akne.

Vitamin H
Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe antibiotika.

Vitamin K
Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.

Vitamin P
Neophodan je za pravilno delovanje i apsorbovanje vitamina C. Pojačava zidove kapilara i pomaže lečenje tumora. Njegovi izvori su: kajsije, kupine, trešnje i šipak. Nedostatak vitamina P izaziva krhkost kapilara.

Vitamin T
On pomaže koagulaciju krvi i stvaranje krvnih pločica. Nađen je u semenkama susama i žumancetu jajeta. Značajan je pri suzbijanju nekih oblika anemije i hemofilije.

Vitamin U
Jako se malo zna o njemu. Nađen je u sirovom kupusu i nije poznato postojanje toksičnosti. Lekari misle da ima značajnu ulogu pri lečenju čira u želucu.

Bakar
Bitan je za krvotok. Ima ga u mahunarkama, grašku, šljivama, integralnoj pšenici.

Cink
Bitan je za zdrav i lep izgled noktiju i kože. Ima ga u pšeničnim klicama, semenkama, jajima, mleku u prahu, senfu.

Fosfor
Bitan je izvor energije i učestuvuje u izgradnji i održanju zdravih zuba i desni. Ima ga u integralnim žitaricama, jajima, semenkama, jezgrastim plodovima.

Folna kiselina
Ona sprečava anemiju i pojačava apetit. Najbogatiji izvori folne kiseline su šargarepa, kvasac, žumance, dinja, kajsija, crno ražano brašno.

Gvožđe
Poboljšava otpornost organizma i krvotok. Najviše se može naći u žumancetu, jezgrastim plodovima, suvim breskvama, pasulju, zobu.

Hlor
On sprečava opadanje kose i pospešuje varenje. Ima ga u maslinama.

Hrom
Snižava krvni pritisak i može se naći u kukuruznom ulju.

Jod
Veoma je bitan zbog štitne žlezde. Takođe utiče i na zdravlje zuba, kao i mentalnu aktivnost. Najbogatiji izvor joda je crni luk.

Inozit
Bitan je za ishranu moždanih ćelija i smanjuje holesterol. Može se naći u dinji, grejpfrutu, suvom grožđu, kikirikiju, kupusu.

Kalcijum
Bitan je za gradnju ćelija, kostiju i nervnog sistema. Ima ga u integralnim žitaricama, zelenom povrću, jezgrastim plodovima, mleku i mlečnim proizvodima, orasima, susamu.

Magnezijum
Značajan je za srce, mišiće, nerve i zube. Ima ga u smokvama, limunu, grejpfrutu, bademu, tamno zelenom povrću.

Selen
Ima veliki značaj za tkiva. Nalazi se u mekinjama, pšeničnim klicama, crnom luku, paradajzu, prokelju, brazilskm orahu.