Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Stavili su mi je na grudi, ona se momentalno umirila. Tačno smo prepoznale jedna drugu. Opipala sam prstiće, nogice i to je bilo ono moje čudo iz stomaka, sve je bilo isto, poznato, moje. Pao mi je kamen sa srca. Bila sam luda što sam se ikad plašila. Ona je savršena, borac moj.
Zadnji napon i izlazi plavo, naborano stvorenje koje odmah kreće da plače. Čujem babicu kako kaže: „Muško, 4600g, 56cm“. Svi smo u šoku, i suprug, i ja, i doktori. Tako sitna žena, a tako veliko dete i lak porođaj.
Na stolu 2 napona, a zatim mi babica govori da ne guram. Ja razmišljam kako će sad sigurno da radi epiziotomiju (beba velika kao i prethodne dve), a onda u momentu skopčam da babica izvlači bebu, da je glavica već prošla, a sad i ostatak. Moja treća sreća se rodila.
Osoba u dobroj formi hoda sa pravim leđima, visoko podignutom glavom i pogledom u daljinu. Za ovakav stav zaslužni su pre svega snažni mišići, koji našem telu obezbeđuju čvrstinu i stabilnost iznutra.
A sad moj Vuk na jesen kreće u prvi razred i ne znam kad je pre proletelo svo to vreme...
Kad sam počela da napinjem bila sam se u momentu malo pogubila, ali vrlo brzo sam se dozvala pameti i počela da se napinjem iz petnih žila, da što pre ugledam moju devojčicu. Kada se rodila Petra, mojoj sreći nije bilo kraja, kezila sam se od uva do uva i brbljala sto na sat.
Osećaj neopisive sreće, ponosa, straha, uzbuđenje prosto nešto neverovatno se događa!!!Stavljaju mi je na grudi i ona me odmah pogleda! Suze same liiju...kao i sada dok moja cica mirno spava!
Srećni tajo je presjekao pupčanu vrpcu, pa se vratio pored mene da me tješi jer sam se gušila u suzama od sreće. Kad mi je babica spustila moju Teodoru na grudi prvo sam pomislila - vrijedilo je svakog tenutka boli, i plakala sam, i smijala se i ljubila je. Nisam gledala ni što je još krvava u tom trenutku mi ništa nije smetalo.
Mislim da mi nikada u životu srce nije jače lupalo nego kada mi je babica spustila moju malu anđelčicu na grudi. Bila je to najlepša beba koju sam ikada videla, bila sam srećna što je rođena živa i zdrava...Od tog trenutka saznala sam zašto postojim, saznala sam za koga živim, tog trenutka shvatila sam da je ona ceo moj svet, tako mala, a toliko je volim.
Svako dete je čudo prirode, a ova minijaturna beba je svakako jedno od njih!Budimo svim srcem uz najveće i najhrabrije borce, svu prevremeno rođenu decu!
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
