Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Osjećaj kada je sestra stala ispred mene sa riječima: ovo je vaša beba, neopisiv. Plačem, jecam, pitam sestru da li je sigurna da je to moja beba a znam da je to moja jedina. Daje mi je u naručje ljuta što sam je to pitala. I dalje plačem a moja Marija me gleda sa krupnim tamno plavim okama. Najljepši osjećaj na svijetu.
Molim nju da izađe što pre, pa da dišemo zajedno. Uskače i ovaj drugi dr, seče, uzima kašike. Forceps. Izvlači je. 20.37h. Ne znam kako, podižem se, gledam. Obmotana pupčana vrpca oko vrata. Nisam stigla da završim rečenicu-zaplači, molim te, a već sam čula svoju jaku i glasnu devojčicu po prvi put.
Ne propustite da pogledate skup predivnih fotografija sakupljenih u jedan video koji vas neće ostaviti ravnodušnim!
Stavili su mi je na grudi, ona se momentalno umirila. Tačno smo prepoznale jedna drugu. Opipala sam prstiće, nogice i to je bilo ono moje čudo iz stomaka, sve je bilo isto, poznato, moje. Pao mi je kamen sa srca. Bila sam luda što sam se ikad plašila. Ona je savršena, borac moj.
Zadnji napon i izlazi plavo, naborano stvorenje koje odmah kreće da plače. Čujem babicu kako kaže: „Muško, 4600g, 56cm“. Svi smo u šoku, i suprug, i ja, i doktori. Tako sitna žena, a tako veliko dete i lak porođaj.
Na stolu 2 napona, a zatim mi babica govori da ne guram. Ja razmišljam kako će sad sigurno da radi epiziotomiju (beba velika kao i prethodne dve), a onda u momentu skopčam da babica izvlači bebu, da je glavica već prošla, a sad i ostatak. Moja treća sreća se rodila.
Osoba u dobroj formi hoda sa pravim leđima, visoko podignutom glavom i pogledom u daljinu. Za ovakav stav zaslužni su pre svega snažni mišići, koji našem telu obezbeđuju čvrstinu i stabilnost iznutra.
A sad moj Vuk na jesen kreće u prvi razred i ne znam kad je pre proletelo svo to vreme...
Kad sam počela da napinjem bila sam se u momentu malo pogubila, ali vrlo brzo sam se dozvala pameti i počela da se napinjem iz petnih žila, da što pre ugledam moju devojčicu. Kada se rodila Petra, mojoj sreći nije bilo kraja, kezila sam se od uva do uva i brbljala sto na sat.
Osećaj neopisive sreće, ponosa, straha, uzbuđenje prosto nešto neverovatno se događa!!!Stavljaju mi je na grudi i ona me odmah pogleda! Suze same liiju...kao i sada dok moja cica mirno spava!
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
