|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

IMAMO LI EMPATIJU ZA OSOBE SA ADHD-om?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 19.7.2021
„Da nije ADHD kao dijagnoza preterivanje, zar nisu sva deca aktivna, impulsivna i slabije foklusirana?“

image
Deca sa ADHD izgledaju uobičajeno. Ne postoji spoljašnji znak koji ukazuje da da nešto nije fizički u redu u njihovom centralnom nervnom sistemu. (Foto: Freepik)
/11



Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, široko poznat kao ADHD predstavlja razvojni poremećaj samokontrole. Podrazumeva poremećaj pažnje, probleme u kontroli impulsa i nivoa aktivnosti. Ali predstavlja i mnogo više od toga. Nije reč samo o nepažnji i preteranoj aktivnosti. Ne radi se o privremenoj fazi koja će tokom razvoja proći, odnosno normalnoj fazi u detinjstvu. Nije nemogućnost roditelja da izađe na kraj sa svojim detetom, niti je znak da postoji nešto loše u samom detetu.

Većini ljudi je teško da ADHD doživljavaju kao nedostatak. Ne mogu da ga identifikuju sa nekim drugim teškoćama kao što su slepilo, gluvoća, cerebralna paraliza ili drugi fizički nedostaci.

Deca sa ADHD izgledaju uobičajeno. Ne postoji spoljašnji znak koji ukazuje da da nešto nije fizički u redu u njihovom centralnom nervnom sistemu. Jedan od vodećih stručnjaka na ovom polju, Russell Alan Barkley, veruje da je u pitanju „nesavršenost“ u mozgu koja uzrokuje stalno kretanje i druga ponašanja koja ljudi smatraju toliko nepodnošljivim kod deteta koje ima ADHD. Autor veruje da poremećaj počiva na slabijoj aktivnosti regije mozga koja je značajna za inhibiciju ponašanja, samoregulaciju, samoorganizaciju i predvidjanje. ADHD je realni poremećaj, realni problem i prepreka. Može biti veoma težak i izazovan za sve koji su uključeni.

 

PROČITAJ JOŠ: Poremećaj protivljenja i prkosa kod dece



Ipak često smo svedoci uobičajenog načina na koji drugi ljudi, pa čak i školski sistem, reaguju na dete koje ima ADHD: U početku pokušavaju da zanemare detetove ispade i kršenje pravila. Kako to nastavi da se ponavlja pokušavaju da pojačaju kontrolu nad detetom. Kako dete ne uspeva da odreaguje na to, većina dobija uverenje da je ono samovoljno i da namerno ometa/remeti. Na kraju većina dolazi do potpuno pogrešnog zaključka da su njegovi problemi rezultat  toga kako je vaspitano. Detetu je potrebno više discipline, strukture, jače granice. Roditelji su bezobzirni, ne brinu, lako popuštaju, nemoralni, asocijalni, sa nedovoljno ljubavi se ophode, jednom rečju disfunkcionalni.

                    „Dakle, zašto već jednom ne urade nešto sa tim detetom?“

Naravno da roditelji uglavnom nešto „rade“ ili pokušavaju. Ali kada oni objasne da je detetu dijagnostikovan ADHD, okolina je uglavnom skeptična. Dijagnozu vide kao opravdanje, kojima roditelji pokušavaju da izbegnu odgovornost za detetov odgoj i pokušaj da dete predstave kao bespomoćnu žrtvu koja nije u stanju da bude odgovorna za svoje postupke. Ovaj licemerni odgovor koji podrazumeva gledanje na detetovo ponašanje u izrazito negativnom smislu istovremeno ga posmatrajući kao „ samo normalno“ omogućava okolini da i dalje krive roditelje za sve što smatraju da nije u redu u tom smislu.

Sa druge strane postoji i drugo uverenje kojim se ADHD percipira kao faza u razvoju koja treba da se prevaziđe.  Iako manje kritikujuće, na duže staze može da bude toksično.  Mnogi odrasli, čak i profesionalci savetuju roditelje da ne brinu: „samo izdrži...do puberteta će to proći.“ Ovo je tačno za neke blaže forme ADHD: za otprilike polovinu blažih formi ADHD može da se očekuje da će do odraslog doba ponašanje biti u rangu normalnog/prosečnog.  Ali ako predškolsko dete ima izraženije forme ADHD, sa intenzivnijim simptomima, ovakvi saveti nisu od velike pomoći. Teško da će roditelja takvog deteta utešiti ideja da mora da izdrži još 7 do 10 godina. Istovremeno ovakav savet može da bude i štetan.

JER: život deteta čiji ADHD nije prepoznat će biti ispunjen neuspesima i slabijim postignućima. Između 30-50% ovakve dece ponavljaju razred (ili imaju izražene teškoće da postignu minimum u radu neophodan da pređu u naredni razred). 35% njih neuspeva da završi srednju školu. Polovina ovakve dece ima teškoće u ostvarivanju socijalnih interakcija, a više od 60% njih se susreće sa nerazumevanjem i odbacivanjem od strane braće i sestara, čestim grdnjama i kaznama, i sa većom verovatnoćom od razvijanja delikventnog ponašanja i zavisnosti od opijata kasnije u životu. Neprepoznavanje ADHD i izostanak adekvatnog tretmana kod deteta dovodi do razvoja čvrstog uverenja/osećanja neuspešnosti-neadekvatnosti  u svim oblastima života. 

 

 

Tim Centra Viva Verbum je vođen uverenjem da je podrška detetu sa teškoćama u razvoju onoliko uspešna koliko i mreža podrške njegovim roditeljima, a to znači celoj porodici. Stoga smatramo da je ključno za uspešan tretman osnažiti roditelje, obezbediti im mesto i vreme samo za njih, u kojem će moći da iskažu svoje strahove, brige, otpuste teške emocije i postave pitanja.

Stalnim učenjem, i ulaganjem u svoje obrazovanje naši defektolozi i psiholozi, koji su ujedno porodični, REBT, psihoanalitički, dečji i TA psihoterapeuti usavršavaju svoje veštine koje su neophodne za kvalitetan rad sa osetljivim pojedincima i porodicama.

Ukoliko prepoznajete da vam treba individualna psihološka podrška, defektološki ili logopedski tretman, dečja psihoterapija, porodično ili bračno savetovanje, naš tim je otvoren da vas čuje, ohrabri ili kreira odgovarajući tretman za vas ili vaše dete.


Dobrodošli u Viva Verbum, mesto gde je živa reč pokretač i put ka promeni.

 

www.vivaverbum.rs

 

Telefon: 064-953-44-16

 Email: office@vivaverbum.rs

Adresa: Miloša Zečevića 8, Beograd

 

 

 

 

Prema nekim procenama, 5-8% dece ili 2.5 miliona njih školskog uzrasta ima ADHD. To znači u svakom odeljenju u SAD postoji bar jedno takvo dete, što ovaj poremećaj čini najzastupljenijim među poremećajima. Praktično svako od nas poznaje neko dete sa ADHD bez obzira da li možemo da ga imenujemo kao poremećaj ili ne. Ako uzmemo u obzir posledice zanemarivanja ADHD i njegovog pogrešnog tumačenja, dolazimo do toga da ADHD jeste ozbiljan društveni problem.

Njegovo netretiranje dovodi do povećanja procenta pojedinaca koji su nižeg obrazovnog nivoa, koji imaju izraženo delikventno ponašanje: razbojništva, agresivnost, zavisnost od opijata, neodgovorno upravljanje vozilima i sl. Posmatrano sa aspekta posledica koje ima po funkcionisanje društva ADHD zavređuje punu pažnju.


 

Rusell A. Barkley . Taking charge of ADHD

Robin, A. R. (1998). ADHD in adolescents: Diagnosis and treatment. New York: Guilford

Press.

 

Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

 

 

PROČITAJ JOŠ: Moje dete ima dijagnozu. Kako da se suočim i prihvatim?

 



Promo objava

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Tatino pismo ćerkici (o budućem mužu)
Jedan tata napisao je pismo za svoju malu ćerku u kojem je savetuje o budućem mužu. Pismo je posvetio ne samo njoj, nego...
4
Čuvajte zdravlje homeopatskim lekovima
Homeopatski lekovi su napravljeni od supstanci potpuno prirodnog porekla. Mogu ih koristiti deca od prvog dana života, o...
4
Dete je često umorno - šta treba da znate?
Deca mogu da budu umorna iz više razloga, od kojih su neki bezazleni. Ako ste u nedoumici, ne donosite zaključke sami, v...
4
MAME KAŽU: Anemiju kod dece ne treba ignor...
Anemije u dečijem uzrastu su česta pojava. Statistika govori da u zemljama u razvoju čak 40% dece pati od malokrvnosti -...
4





25 najlepših citata o sestrama
Veliko je bogatstvo kada imaš sestru. Bilo da je starija ili mlađa, ona je tvoja najbolja prijateljica do kraja života. ...
Kako “Roditelji Autizam-ratnici” štete aut...
Roditelji koji na vreme nauče kako da primete i zanemare razmišljanja roditelja autizam-ratnika mogu život učiniti mnogo...



image
Sanidej
Želela bih da podelim svoje pozitivno skustvo sa Cortinat kremom.
Cortinat sam počela da koristim kada je beba imala problem sa pelenskim ojedom. Delovao je brzo i posle nekoliko mazanja ublažio crvenilo i regenerisao oštećenu dečiju kožu. Nije prošlo mnogo i ponovo sam se vratila ovoj sjajnoj kremi. Stres i hronični umor bili su uvod za muku koja me je zadesila-seboreični dermatitis na licu. Koža je bila ispucala i ljuspasta, svrbela je i crvenela se. Izgledala sam uzasno, tako sam se i osećala. Cortinat mi je posle svega 3 dana terapije doneo olakšanje- svrab je prošao, crvenilo se smanjilo, kao i perutanje kože. Problem sa ovom bolešću je što se često vraća, ali znam da ću uz pomoć Cortinat kreme uspeti da ublažim simptome. Ova sjajna krema mi je pomogla i nakon ujeda komaraca smanjivši otok i crvenilo. Zbog toga je moj izbor uvek Cortinat krema, boljeg prijatelja koža nema.  Više >>
image

Anketa

Vukadin
volim te 3

.Da li vam se svidja ime Vukadin?

Da (19%)

Ne (71%)

Onako (10%)

Mozda (0%)

Ne znam (0%)


Ukupan broj glasova: 48

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here