Podsetili ste me da svi mali trenuci koje ulažem tokom svog majčinstva doprinose nečemu uočljivom. Nečemu posebnom, važnom, nezamenljivom. Foto: Freepik.com

/11 /11

Kao majka dvoje mališana često se pitam da li sam dovoljno dobra mama. Za njihova srca, njihove umove i njihov razvoj. Moj 24-satni poziv trenutno je odgoj i nega moje dece. A ponekad me ta uloga ostavlja ispunjenom sumnjom u samu sebe. Krivicom koju osećam kao mama, za sve ono što nisam uradila savršeno. Stalni pritisak koji osećam, kao da se težina celog sveta svalila na moja ramena. I, iskreno, tu je i žudnja za povremenom potvrdom da celu ovu misiju „odgajanja čoveka“ radim baš kako treba", napisala je mama Katie LeFevre za Baby Chick. 

Što me dovodi do slučajnog susreta koji ću zauvek ceniti. Bilo je to sasvim obično jesenje jutro usred sedmice, kao i svako drugo, za mene i moje bebe. Uputili smo se na nekoliko sati u muzej dečijih igara, kao što to često činimo u danima bez konkretnih planova. Znala sam da ćemo se odlično zabaviti (i dugo dremati u kolima nakon toga), ali nisam očekivala da ću odatle otići sa preko potrebnim ohrabrenjem i novopronađenim poverenjem u svoje majčinske sposobnosti. Ohrabrenje je stiglo od strane dobrodušnog člana muzejskog osoblja koji je odvojio vreme da ovu mamu (mene) primeti, razgovara sa mnom i potvrdi mi da ovaj "posao" radim dobro - priču posvećujem vama. I drugima poput vas koji su nekad učinili isto, za mame poput mene.

PROČITAJ JOŠ: Ti si DOBRA MAMA, čak i ako imaš LOŠE DANE

"Možda se ne sećate mene i moja dva neustrašiva, "teška za zaboraviti" jednogodišnjaka i dvogodišnjaka. Ali ja ću vas pamtiti. Verovatno veoma dugo. Možda čak i zauvek.

Vidite, dan kada su nam se putevi sreli bio je dan koji ću uvek ceniti. Bilo je to tipično jutro u mojoj rutini. I pretpostavljam da je to bio tipičan radni dan za vas. Moja kosa je bila napola očešljana, moja dvaput nošena dnevna uniforma (dukserica i helanke, naravno) je verovatno imala svež sos od jabuke i bebinu bljucku na sebi, a moja deca su uglavnom bila dobra. . . uglavnom. I oni i ja, prilično neispavani. Vidite, moj najstariji je već neko vreme u fazi štrajka prema popodnevnom spavanju, dok moj najmlađi prolazi kroz neku vrstu euforije pred večernje spavanje. Drugim rečima, niko od nas se neko vreme nije dobro odmorio.

U mom slučaju, ne mislim samo na fizički odmor - već mentalni i emocionalni. Kao i svaka druga prestimulisana, ispražnjena, i previše dodirivana od strane više malih ljudi, mama. Zato što je život sa dva mala čoveka — iako lep, divan i uvek zabavan — težak. I taj dan u muzeju nije se razlikovao od bilo kog drugog.

PROČITAJ JOŠ: Gospođo, to u stvari znači da ste dobra majka

Videli ste sav taj haos

Sigurna sam da ste videli (i čuli) naš haos jasan kao dan. Ali videli ste i mene. Majku. Mamu. Ženu koja jednostavno daje sebe, svojoj deci. Dok pokušavam da zadržim jednogodišnjaka i dvogodišnjaka na jednom mestu. Ili barem oboje unutar vidokruga. Dok pokušavam da sprečim svoje radoznale istraživače da pobegnu u susednu prostoriju. Da drže male ruke uz sebe, skupljajući nered za neredom, pokušavajući da obezbedim mir i da svi budu srećni i zadovoljni. Da sve bude na svom mestu. 

U svetu koji tako često ne vidi taj beskonačni teret koji mi majke nosimo, vi ste ga videli. Videli ste mene. Videli ste moj trud. U svetu koji često gleda kako majke samo pokušavaju da prežive dan, gledali ste me sa zahvalnošću. Primetili ste me.

„Vi ste divna majka,“ obratili ste mi se, nakon što sam prihvatila vašu pomoć tokom moje rasprave sa moja dva mala bića. I to je bio izuzetan poklon. Bio je to jedan od najboljih koje sam ikada dobila.

Pitali ste da li sam možda učiteljica (da, jesam). Pohvalili ste način na koji razgovaram sa svojom decom. Jezik. Dijalog. Pohvalili ste moju sposobnost da se uključim u igru. Da ih ohrabrujem. Da ih vodim i negujem. Aplaudirali ste njihovoj veseloj energiji. Njihovom rečniku i izražavanju. Njihovoj ljubaznosti i toplini.

PROČITAJ JOŠ: Biti dobra mama ne znači biti mučenica

Podsetili ste me da sam posebna

Obraćajući mi se, podsetili ste me da je moj trud poseban. Da dajem sve od sebe. Da ne radim sve tek onako, usput. Da uspevam. I da su rezultati vidljivi.

Podsetili ste me da svi mali trenuci koje ulažem tokom svog majčinstva doprinose nečemu uočljivom. Nečemu posebnom, važnom, nezamenljivom.

I koliko god to čudno zvučalo, ostala sam zatečena vašim iskrenim gestom da pohvalite moje majčinstvo tog običnog dana. Verovatno nisam na pravi način, verbalno, izrazila svoju zahvalnost na vašoj ljubaznosti, ali nadam se da ste je osetili.

Vidite, ohrabrenje koje ste ponudili redak je blagoslov. A to mi je, tog nasumičnog jutra sredinom sedmice, trebalo više nego što možete da pretpostavite. Ili ste možda shvatili koliko mi je bilo potrebno. Ne znam. Ipak, nije ni bitno. Ono što je važno je ta ljubaznost, koju niste morali da pokažete — prema meni, slučajnoj majci koju čak i ne poznajete.

Pa, dragi neznanče, hvala vam. Iz sveg srca. Zato što ste me videli u mom majčinstvu — neredu i magiji — i što ste izabrali da se obratite. Mamama treba više ohrabrenja od ljudi poput vas."

Ja — ona pomalo iznemogla, ispunjenog srca, mama dvoje dece koju ste upoznali u muzeju tog običnog jesenjeg dana.