Ima li veće radosti i sreće od tri deteta i dvoje odraslih koji se vole?Da,nema,...Ali zato ja imam tri anđelčića i jednog velikog anđela koji nas čuva i pazi i neda nas nikom.Volim što su tu pored mene..

Volimo se čitavih 11 godina i da, još uvek nam nešto nedostaje. Možda ljudi misle da smo nesrećni. Dok se jedni zaslađuju time i imaju temu za priču o nama, drugima naša nesreća pada teže nego nama samima. Ne znaju ljudi da je ta nesreća samo minijaturni deo našeg sveta, da je sve ostalo sreća. Naša ljubav, nežnost, poverenje, razumevanje, poštovanje...to samo može biti sreća

Možda nisam više aktivna kao pre, možda više ne pronalazim ovde svoje mesto, predugo sam čekalica. Nekako kod mene nije išao taj prirodni sled stvari, pa da prelazim iz teme u temu, ali za ringeraju sam tu kad god joj je pomoć potrebna, jer je ona bila uz mene onda kad mi je bilo najteže, Stekla sam divne prijatelje, moju najdražu ekipu crtica, sa kojima sam u stalnom kontaktu, a neke sam i lično upoznala. Ima još mnogo dragih žena ovde, zbog kojih svakodnevno poset_im portal, pratim šta se dešava, bodrim kad treba. Uz RR sam celim srcem, za mene će uvek biti najbolja <3

 putujem  ujutru  u  6 a  umorna  sam,  u  pola  11 smo  kod  DR.

Verovatno ste čuli za indijsku legendu o malom žutom cvetu koji se rascvetao u jednoj bašti. On cveta samo jednu sezonu i tada uvene.Kada je jedan poset_ilac ušao u ovu baštu,sa svih strana slušao je samo žalbe. Mango je rekao da bi radije bio kokosova palma. Zašto? Zato što je celo palmino drvo korisno – plod, lišće, grane i stablo.Međutim kokosova palma zavidela je mangu, zato što se njegov plod za skupe novce izvozio iz Indije. Sve biljke su bile ljubomorne jedna na drugu, svaka od njih je mislila da je druga biljka više vredela.Oko poset_ioca koji je slušao samo žalbe, zaustavilo se na jednom malom žutom cvetu koji je radosno cvetao u svom uglu. Sagnuo se i upitao ga: “Zašto se i ti ne žališ kao svi ostali?”Cvet je odgovorio:”Pa i ja sam posmatrao kokosovu palmu i zavidio joj na lišću koje se lelujalo na vetru. Poželio sam i da donosim divne, sočne plodove kao mango. Ali tada sam shvatio da, da je bog želio da budem kokosova palma ili mango, on bi to tako i napravio. Međutim on je želio da budem mali žuti cvet pa zato i ja želim da budem najbolji mali žuti cvet koji je ikada postojao.

Jednom bese jedan mali decak koji je imao losu narav. Njegov otac mu je dao punu kesu eksera i rekao mu je da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu. Prvoga dana decak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio da kontrolise svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu. I tako je dosao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je kazao da svakog dana koga bude uspeo da kontrolise svoje ponasanje, iz ograde iscupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana decak je bio u stanju da kaze svom ocu da je iscupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde i rekao: "Dobro si uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikada nece biti ista. Kada u besu kazes neku stvar, ona ostavlja oziljak, kao sto su ove rupe na ogradi. Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju". Verbalna rana je isto tako bolna koliko i fizicka. Prijatelji su zaista retki dragulji, oni cine da se smesis, ohrabruju te da uspes u necemu, oni su spremni da te saslusaju, da podele tvoj bol, imaju lepe reci i uvek im je srce otvoreno za tebe...zato čuvaj svoje prijatelje.

Majka i dečak šetaju plažom. U jednom trenutku dečak upita: - Mama kako se čuva ljubav? Mama ga pogleda i odgovori: - Zgrabi malo peska i stisni u šaku. Dečak stisne šaku i što je više stiskao, to je više peska curilo iz nje. - Ali mama pesak mi beži! - Znam ali sad potpuno otvori šaku. Dečak je posluša, ali u tom času dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana. - Ni ovako ne uspevam zadržati pesak. Na to majka sa smeškom na licu reče: - Sada uzmi opet malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zastitiš, a dovoljno otvoren da bude slobodan. Dečak učini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra, a i slobodan da ne klizi kroz prste. - Eto kako se čuva ljubav.

Konačno posle svih problema i trzavica koje sam imala u životu sa bivšim mužem,našla sam mir...Sada uživam u novom braku, sa čovekom koji jeste dosta stariji od mene,15 god,ali sa kojim se slažem i koji kao da je moja druga polovina.