/11 /11

Uvek se dogodi tokom noći.

Pre nego što legnem da spavam proverim još jednom kako si. Sklonim kosicu s tvog lica, namestim pokrivač koji si umotao oko svojih nogu i poljubim tvoj mekani, savršeni obraz a onda me udari taj osećaj s takvom snagom da ostanem bez vazduha.

Moj život je mogao ići u sto različitih smerova. Umesto toga, ja sam tvoja mama. Ti si moje savršenstvo. Sve je s tobom baš kako treba biti i ja sam ispunjena ljubavlju i zahvalnošću.

Ali ponekad to zaboravim.

Ponekad ujutro, zaboravim. Čujem tvoje nogice kako trčkaraju do mog kreveta i taj cvrkutavi glasić koji govori: “Mama, dan je!”

Smešim se, ali u glavi vrtim sve što mi je na rasporedu za taj dan. Onda se uzvereš u moj krevet, staviš mi svoju glavu u naručje na nekoliko mirnih trenutaka i opet se podsetim – tako sam srećna što je još jedan dan sa tobom pred nama.

Ponekad za vreme doručka, zaboravim. Ljuljaš svoje nožice ispod stola dok mi pričaš priču koja je besmislena kombinacija nečega što si uradio na igralištu i nečega što si vidio u Patrolnim šapama. Slušam delimično dok ti pripremam užinu i tražim zaturene knjige iz biblioteke. I onda mi svojim krezubim osmehov i veselim, sjajnim očima kažeš: “Mama, to je baš smešno, jel’ da?” a ja se setim – tako sam srećna kada slušam tvoje priče.

Ponekad dok si napoljui, zaboravim. Skačeš i pevaš u dvorištu potpuno bezbrižno dok moj mozak okupiraju računi koji treba da se plate ili obaveze koje treba da obavim. A onda ti kažeš: “Ok, ja ću biti Elsa, a ti Ana i Sven i Snežno čudovište i, mama, nemoj da zaboraviš da izmeniš glasove”, i ja se setim – tako sam srećna što mogu da gledam tvoju predstavu punu mašte.

Ponekad pre spavanja, zaboravim. Oprao si zubiće, priča je pročitana, ušuškan si a ja napokon imam malo vremena i mira za sebe, ali onda ugledam suze u tvojim očima i ti krećeš: “Mama, danas me je drugar rastužio…” – a ja se setim da sam tako srećna što mi veruješ.

Ponekad tokom noći, zaboravim. Taman zaspim a več ustajem  probuđena tvojim plačem: “Mama, ružno sam sanjao!” Već unapred znam da sve ovo znači jednu dugu noć i teško buđenje ujutro. Ali  tada me zamoliš da ostanem s tobom u krevetu i mazim te i ja se setim –da sam srećna što se pored mene osećaš  sigurno.

Nije teško zapamtiti da sam srećna.

Sećam se kako sam se kao devojčica pretvarala da sam mama i verovala se da će moje lutke jednog dana biti prave bebe.

Sećam se zaljubljivanja u tvog tatu, već tada želeći  da on bude otac mog deteta.

Sećam se kako sam plakala od sreće kad sam saznala da sam trudna.

I tačno pamtim taj osećaj kada su te položili u moje naručje prvi put, onako smežuranog, malog  i savršenog.

I kada život postane naporan, kada se moj um bori sa mislima i luta na sve strane, uvek budi siguran da sam svesna koliko sam duboko srećna što sam tvoja mama iako nekada deluje da to zaboravim.

 Izvor: mother.ly