/11 /11

Svaki dan je različit, tako ga i posmatrajmo

„Teško je govoriti o nekom u potpunosti pravilnom dnevnom meniju – svaki dan je, kao što smo svesni, različit, tako da ne možemo uvoditi stroga pravila. Iz mog iskustva, ona su ionako često kontraproduktivna – ako sebi kažemo da nešto ’ne smemo’, pre ćemo to prekršiti nego ukoliko smo sebi zadali neki pozitivan zadatak. Na primer, ’za ručak jedem samo povrće kao prilog’ umesto ’ne smem da jedem beli hleb’ biće često efikasnija odluka“, počinje priču nutricionistkinja najveće svetske kompanije za proizvodnju hrane i pića.

Međutim, kako kaže, u njenoj kući ipak postoje neka osnovna pravila – zajednički doručak ili večera, u zavisnosti od porodičnih obaveza, planiranje obroka za narednu nedelju tokom vikenda, kada se i kupuju sveže namirnice… U frižideru, dodaje Koraljka, uvek ima jogurta, povrća, salate i mleka, obavezno supa i jaja, a jede se skoro isključivo hleb od žitarica sa celim zrnom - veoma retko beli hleb.

„Bar jednom nedeljno jedemo ribu, obično vikendom. Trošimo dosta maslinovog ulja. Voća mora biti uvek, a posebno uživamo u sezonskom voću“, ističe ona. „Međutim, nerealno je reći da je sve savršeno. Umemo da naručimo picu, odemo na ćevape ili hamburger – sve umereno“.

Zdrava hrana nije neukusna

Imajući u vidu da mnogi ljudi imaju zadršku prema promeni ishrane jer smatraju da je zdrava hrana nužno bezukusna, pitali smo Koraljku – šta misli o tome?

„Ovo, naravno, nije tačno – ali u to je najlakše ubediti ljude ponudivši im da probaju nešto što je zdravo, a u isto vreme i ukusno. To, pogotovo sada, zaista nije teško. Ukusna hrana nije više hrana koja mora da bude i jako kalorična, masna ili slatka. Imamo veliki izbor kvalitetnih namirnica, a dostupni su nam i mnogi načini pripreme hrane. Mislim da svako može da pronađe ono što mu odgovara i prema ukusu, i prema načinu života“.

Osnovno pravilo ispravnog načina ishrane, ističe nutricionistkinja, je ravnoteža, umerenost i raznolikost. Međutim, sa ovim obavezno ide i kretanje -  ako smo aktivni i redovno se rekreiramo, planinarimo, vežbamo i šetamo, trošimo i više energije.

„Mi nutricionisti često kažemo kako je to sve matematika. Veoma je prosto - unesem XY kalorija i ako trošim manje od unetog, stvaram rezerve u obliku masnih naslaga“, zaključuje Koraljka.

Prevencija, a ne popravljanje štete

Svojoj deci nutricionistkinja pokušava da objasni osnovna načela pravilne ishrane od malih nogu, ali priznaje da to ume da bude izazov.

„U praksi, često mi bude teško da detetu napravim zdravu užinu za period koji prevede u školi, tu umemo da vodimo bitke. Sendviči su odlična opcija, jer mogu biti u milijardu dobrih i zdravih kombinacija, ali moje dete ih ne jede, pa zato ubacujem voće kao užinu kad kod mogu, a upuštam se i u osmišljanje raznih kreativnih i zdravih užina“, objašnjava ona.

Zato, kako kaže, još više uviđa ogroman značaj projekta „Zdravo Rastimo“, koji kompanija Nestlé u saradnji sa Savezom za školski sport Srbije sprovodi već osam godina, sa ciljem da se đacima osnovnih škola širom Srbije skrene pažnja na značaj pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti. Do sada je kroz aktivnosti u školama, u okviru ovog programa, prošlo više od 25.000 dece.

„Drago mi je što vidim da roditelji posvećuju mnogo više pažnje pravilnoj ishrani, planiraju obroke, kupuju zdravije namirnice. Takve navike prenose se na decu od malih nogu. Ipak, bojim se da je i dalje većina ljudi u našem regionu sklonija da popravlja štetu, nego da se u promene životnog stila upuste preventivno. Nažalost, neki shvate nužnost zdravijih odluka tek sa naznakama dijagnoza: povišeni krvni pritisak, povišen šećer u krvi, i slično. O tome moramo što više pričati - kompanije, stručnjaci i cela industrija – i to je upravo ono što mi u Nestlé-u radimo, ne samo kroz „Zdravo Rastimo“, već i kroz druge projekte i svakodnevno poslovanje“, zaključuje Koraljka.

Nestlé je vodeća svetska kompanija u prehrambenoj industriji, koja zapošljava oko 328.000 ljudi i poseduje fabrike ili posluje u skoro svakoj zemlji na svetu. Prodaja kompanije Nestlé za 2018. godinu iznosila je 91.4 milijardi švajcarskih franaka. Nestlé Adriatic je prisutan u regiji od 2003. godine, gde zapošljava više od 720 ljudi i upravlja fabrikom u Surčinu.

Promo objava