ČLANCI

Porodilište kao hotel sa pet zvezdica, ali dete ne smete da vodite na igralište dok se tamo igraju školska deca.

• ČITAJ DALJE

Kako bih napravila neki uvod u sam blog i priču, prvih nekoliko tekstova biće u vidu kratkih priča. Osećam da ću tako lepše i detaljnije dočarati sva osećanja i situacije u kojima smo se našli suprug i ja, a i naše porodice. Verujem da će se bar jedna žena, majka, pronaći u ovim pričama i da će joj možda biti lakše, kao što bi i meni bilo da sam, u najtežim trenucima, bar na internetu pronašla istu, sličnu priču, koja bi mi dala nagoveštaj da ima nade i da će sve biti u redu.

• ČITAJ DALJE

Šetam hodnikom ispred porodilišta. Jedna ista ruta: gore, dole. Pokušavam sebi da vratim onaj osećaj pozitive od pre pola sata, s obzirom na to da je sestra koja je došla po mene bila potpuno smirena. „Sigurno se ovo često dešava čim je sestra tako smirena”, tešim se. Ne sećam se koliko dugo sam tako mehanički šetala, uz povremeno privijanje uza zid kad naiđe kontrakcija.

• ČITAJ DALJE

Sutradan su me odveli na rtg, dijastaza simfize, nepokretna sam do daljnjeg.Uvijaju me u neke carsafe, fiksiraju karlicu, ne mogu ni do toaleta. Piškim na lopatu, a na veliku nuždu ne smem ni sa pomislim. Pa ne mogu to na lopatu, tu pred svima, ne mogu. Osećam se tako poniženo, kupatilo mi je na 3 metra a ja ne mogu ni da se umijem, zube da operem.Treba da se osećam kao žena, majka, kraljica a ja se osećam tako jadno.

• ČITAJ DALJE

Tražim ga očima, babica ga umotava i dodaje mi to malo, čupavo klupko, i istog trenutka kada ga stavljam na sebe on prestaje da plače, miran je, kao da me osluškuje. „Vidi ga kako se smirio kod mame!“ čujem doktorku kako govori. Smejem se i gledam ga i u njemu vidim lice moga muža i srećna sam zbog toga. I kao da je odjednom ceo život dobio smisao.

• ČITAJ DALJE

Idemo, kada osetiš bol guraj, kao da i sada čujem svoju doktorku, hajde mila, tu je, moraš da guraš. Još samo jednom, hajde moraš!Samo znam da sam ti prvo ugledala te usne medne, te velike oči i čula kako snažno plačes dušo moja mila! Kako si savršen, imaš sve, sve prstiće, oči, uši, nosić, sve je tako skladno, koliko si mi lep koliko te volim zlato moje!!!

• ČITAJ DALJE

Vodenjak mi pred sam kraj pukao, doktor ga je pokušao probiti ali nije uspio. Na kraju je u sred nagona pukao sam. Nešto što me u cijeloj muci nasmijalo, doktor sjedi ispred mene i pokušava probiti vodenjak, malo ga bocne pa se sagne u stranu, pita ga babica doktore šta to radite, odgovor je bio krijem se da ne ode na mene!

• ČITAJ DALJE

U Porođajnim pričama smo već objavili nekoliko priča koje su zbog problema kroz koje su porodilje i bebe prolazile izazvale kod čitalaca reakcije sa osećajem teskobe, saosećanja i tuge. Porođaji se uglavnom završavaju uobičajenim tokom, ali nekada život priredi neočekivani obrt od kojeg zanemimo i ne znamo kako da se nosimo... Potrebno je jako mnogo snage da se krene u borbu sa ograničenjema koja će dete pratiti kroz život. Jedino što u tom trenutku pruža nadu je neograničena i bezuslovna roditeljska ljubav. Ukoliko ste trudni ili vas ovakvi događaji jako uznemiruju, preporučujemo vam da priču pročitate tek kada budete spremne za to.

• ČITAJ DALJE

Sestra dolazi i prevrće me na bok. Odlazi. Meni se počinje vrteti u glavi i vratim se na leđa. Vraća se i kaže da se vratim na stranu. Govorim joj da mi je jako loše u tom položaju, ona kaže da trpim. Opet me namešta na bok i odlazi. Ja zatvaram oči, vrti mi se u glavi, boli, osećaj kao da lebdim, mislim i da čujem ctg koji pišti, ali nisam sigurna... Čujem i neke glasove "Doktoriiii, gde steeee, ovde staju otkucaji srca bebi". Osećam da me prevrću, izvrću.

• ČITAJ DALJE

Doktor uleće (ozbiljno, pojma nemam kad je pre sišao) i konstatuje da sam otvorena 9cm i da me odguraju sa tim stolom gore, bez pripreme.Muž se vraća, nema mene, nema stvari.Gore odmah prelazim na tvrdi sto. Jedna sestra kači braunilu, drugom rukom drzim ctg, druga sestra uzima papire i ispituje me podatke, treća mi govori gde noge. Ne znam kome šta da kažem.Pogotovo što mi tu kreću naponi.

• ČITAJ DALJE