ČLANCI

Babica mi je na grudi stavila tek rodjeno, rozo, zdravo i rasplakano, MOJE dete, i sve je prošlo. Kao da mi je telo obamrlo, i više nisam osetila ništa, osim brige za to majušno stvorenje, i tog momenta su svi bolovi prestali.

• ČITAJ DALJE

Evo i sada kada ovo pišem samo mi je slika pred očima kako babica diže moju bebu i pokazuje i moje suzne oči od radosnica...uh!

• ČITAJ DALJE

Mislim da niko na svijetu nije bio srećniji nego ja kada sam prekročila prag bolnice pri izlasku.

• ČITAJ DALJE

Minuti kao godine, svi su skupljeni oko bebe nedaleko od mene, ništa ne govore, panika je prisutna, ja sam u nekom polusnu, polubunilu, poluočaju, vičem sebi: MORA BITI SVE U REDU! ...

• ČITAJ DALJE

... i u tom svemu, ja ne dočeka te jake bolove. I to je porođaj? Pih! Ovako bih mogla još 17 - toro da rodim!

• ČITAJ DALJE

Dugo vremena mi je trebalo da smognem snage i ispričam vam moju priču...Jako me je bolelo i još uvek me boli...mislim da nikada neće nestati ta tuga..a trebalo je da to bude nešto najlepše na svetu..Imala sam divnu trudnoću,bez ikakvih problema.

• ČITAJ DALJE

Vidim sestru kako približava vakum, podseća me na aparat za gašenje požara, doktor ga uzma i vidim glavicu i rukicu kako izlazi. Bebac plače! Doktor ga rukom izvadi celog. Kaže "dečak!" Ja neznam šta da kažem.

• ČITAJ DALJE

Sestra je viknula: „Evo je glava“, a onda se doktor bacio na mene i laktom mi izgurao, imala sam osećaj, celu utrobu. A onda se između mojih nogu pojavilo to malo stvorenjce, kmečući i dršćući. Viknula sam: „Jao, moje dete...“ i počela da plačem.

• ČITAJ DALJE

Sav krvav, babica podvika šta si rodila? Vidim sin je! Ne mora da viče toliko, ako sam se porodila nisam ogluvela, sva sreća moj vedri duh me nije napuštao.

• ČITAJ DALJE

Osjetim dole nesto mi izlazi zovem sestru, ona dolazi kaže ova se sama porađa i smiju se. Probuše mi vodenjak nekom velikom iglom. Ja se napinjem sestra mi legla na stomak gubim dah ne mogu disati... Napnem se jos jedanput i Ana moja izlazi.

• ČITAJ DALJE