Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Ne kraj, početak, početak novog života, sreće, velike, najveće… gledam je, plače, 3300gr, 53cm… Bože opet sam uspela, uspela sam da mojoj velikoj bebi rodim seku, da mm i ja postanemo najbogatiji na svetu. I odmah shvatam da nisam bila u pravu, ne! Plašila sam se da neću moći da delim ljubav koju osećam prema prvoj ćerkici . I ne delim je, sada imam duplo više ljubavi, moja sreća je duplo veća…
Sava i Vuk, jedna mamina a druga tatina kopija ,onog trena kad su mi ih stavili na grudi, zaboravljeno je sve, godine pune borbe, strepnji, neuspeha, bilo je svega i sve je izbledelo ...
Suze idu i dok ovo pišem, potisnula sam sve ovo, u neki zabačeni kutak moje glave. Možda je tako bolje. Možda mi je zato i trebalo ovoliko da napišem svoju priču. Možda nisam htela da se vratim u dane strepnje za mog dečaka.... ali, jednog dana ću pričati mom sinu jednu drugu priču, onu od pre porođaja. Priču o veličini moje želje. Priču koja je posebna.
Zaplakala je posle par sekundi i odmah su mi je stavili na grudi…koje emocije…neopisive…Prišao mi je i muž, poljubio, osmehnuo…taj momenat je stvarno kao nijedan drugi…plakala sam…
Osjećaj kada je sestra stala ispred mene sa riječima: ovo je vaša beba, neopisiv. Plačem, jecam, pitam sestru da li je sigurna da je to moja beba a znam da je to moja jedina. Daje mi je u naručje ljuta što sam je to pitala. I dalje plačem a moja Marija me gleda sa krupnim tamno plavim okama. Najljepši osjećaj na svijetu.
Molim nju da izađe što pre, pa da dišemo zajedno. Uskače i ovaj drugi dr, seče, uzima kašike. Forceps. Izvlači je. 20.37h. Ne znam kako, podižem se, gledam. Obmotana pupčana vrpca oko vrata. Nisam stigla da završim rečenicu-zaplači, molim te, a već sam čula svoju jaku i glasnu devojčicu po prvi put.
Stavili su mi je na grudi, ona se momentalno umirila. Tačno smo prepoznale jedna drugu. Opipala sam prstiće, nogice i to je bilo ono moje čudo iz stomaka, sve je bilo isto, poznato, moje. Pao mi je kamen sa srca. Bila sam luda što sam se ikad plašila. Ona je savršena, borac moj.
Zadnji napon i izlazi plavo, naborano stvorenje koje odmah kreće da plače. Čujem babicu kako kaže: „Muško, 4600g, 56cm“. Svi smo u šoku, i suprug, i ja, i doktori. Tako sitna žena, a tako veliko dete i lak porođaj.
Na stolu 2 napona, a zatim mi babica govori da ne guram. Ja razmišljam kako će sad sigurno da radi epiziotomiju (beba velika kao i prethodne dve), a onda u momentu skopčam da babica izvlači bebu, da je glavica već prošla, a sad i ostatak. Moja treća sreća se rodila.
A sad moj Vuk na jesen kreće u prvi razred i ne znam kad je pre proletelo svo to vreme...
Трудноћа.
пеперутка16
Који део трудноће вам се највише допао или Најлакши?
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
