Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Porođaj prolazi kroz četiri faze, odnosno kroz četiri porođajna doba. Svaka faza porođaja ima svoje karakteristike.
Termin 12.12., odem na pregled (nećeš ti skoro, hajde kući)... i tako svaki dan do petka 21.12. Probudim se ja, bolovi kao menstrualni, spremim se za bolnicu i kod doktorke moje na zakazan pregled. Rekoh to je to, posle pregleda idem da se porađam.
Doktor me prima na patologiju i kaze da ne mrdam, jer beba je po svim parametrima sitna i porođaj se može završiti elektivnim, odnosno carskim rezom.
Prebaciše me na operacioni stol. Govorim hirurgu da mi spasi dijete, on odgovara to nam je i cilj i to je zadnje čega se sjećam u operacionoj sali.
I eto. Toliko stresa, bola, tuge, suza, ni zbog čega. Znala sam da će moja beba doći na ovaj svet. Nemate pojma koliko boli kada čujete otkucaj srca vašeg deteta u stomaku, deteta koje je zdravo, lepo napreduje, a tamo neko vam govori da se toga morate odreći i ubiti to dete, zarad vašeg života.
Zamislite, moje godine, sitne sam konstitucije, pa još blizanci. Samo sam rekla onako ne razmišljajući: "Šta ću sad"!
Pakujte stvari i na kliniku. Drž'te se! Oko 4 stižemo tamo i doktor koji me je primio kaže otvoreni ste 6 prstiju, pukao vam je vodenjak!!! A ja kao da sam sa Marsa pala. Pukao vodenjak!?
Sutradan su me odveli na rtg, dijastaza simfize, nepokretna sam do daljnjeg.Uvijaju me u neke carsafe, fiksiraju karlicu, ne mogu ni do toaleta. Piškim na lopatu, a na veliku nuždu ne smem ni sa pomislim. Pa ne mogu to na lopatu, tu pred svima, ne mogu. Osećam se tako poniženo, kupatilo mi je na 3 metra a ja ne mogu ni da se umijem, zube da operem.Treba da se osećam kao žena, majka, kraljica a ja se osećam tako jadno.
Tražim ga očima, babica ga umotava i dodaje mi to malo, čupavo klupko, i istog trenutka kada ga stavljam na sebe on prestaje da plače, miran je, kao da me osluškuje. „Vidi ga kako se smirio kod mame!“ čujem doktorku kako govori. Smejem se i gledam ga i u njemu vidim lice moga muža i srećna sam zbog toga. I kao da je odjednom ceo život dobio smisao.
Idemo, kada osetiš bol guraj, kao da i sada čujem svoju doktorku, hajde mila, tu je, moraš da guraš. Još samo jednom, hajde moraš!Samo znam da sam ti prvo ugledala te usne medne, te velike oči i čula kako snažno plačes dušo moja mila! Kako si savršen, imaš sve, sve prstiće, oči, uši, nosić, sve je tako skladno, koliko si mi lep koliko te volim zlato moje!!!
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
