ČLANCI

Tu sam se malo pomučila jer su mi ugasili anesteziju pa nisam znala gde sam, skroz sedim na onom stolu i gledam bebicu kako izlazi, skroz neki čudan osećaj, i evo ga moje zlato, počinje da plače, mršavko mali u odnosu na svog batu. Bebac ima 3480gr, 52 cm dugačak, rođen u 14,55h, molim babicu da mu napravi lep pupak. Sve je u redu, nemam epiziotomiju i nisam pukla, jupiiiiii, izlazi i posteljica, međutim dr kaže da nije cela i da će mi raditi reviziju, uspavljuju me.

• ČITAJ DALJE

Sva ljubav koju sam čuvala za nju je izašla iz mene. Tu smo se konačno upoznale. Gledala me svojim okicama kao da kaže da se isplati svaki momenat čekanja za prethodnih 5 godina, da sve suze i nerviranja više nisu bitni i da je ovo bilo njeno vreme da dođe. Suze same idu, čak i sad dok ovo pišem. Taj moment, dok su nas vozili u sobu, nikad neću zaboraviti. Tu je moj život dobio jednu sasvim novu dimeziju.

• ČITAJ DALJE

Uvode me u salu, ležim na stolu, hladno mi je, više ne osećam ni bol, samo strah... Dolazi moja doktorka, mazi me po kosi i kaže sve će biti u redu, ne brini. Sledeće čega se sećam kao kroz maglu je lik doktorke koja stoji iznad moje glave i govori "mama dobila si dve zdrave i lepe devojčice, dobile su ocenu 9/9, super ste, teške su 2800 i 2600gr"

• ČITAJ DALJE

Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, ali znam da uskoro stiže, i daaaa, posle nekoliko napona, stigla je moja čupavica, vidim joj glavu, i crnu kosicu, i ponovo osećam onu neopisivu ljubav, radost i sreću kao pre četiri godine, kada je 6.11. stigla moja Una!

• ČITAJ DALJE

Ah da, da kažem da mi je ona „divna“doktorica koja je uzela 400eura za moj porođaj napravila rez od kuka do kuka kao da je tele vadila!!!!

• ČITAJ DALJE

I poslije svega jedva čekam da rodim još jedno bebče nadam se već 2017.godine, ipak to iskustvo iz bolnice i pristup bolničkog osoblja puno znači.

• ČITAJ DALJE

Onda mi prilazi moj ginekolog i smirenim glasom mi kaže da se ne plasim da će sve biti u redu samo da će bebu poroditi iz trbuha. Tu babica koja me premesta na sto, me pita zašto sam se toliko ugojila i odmah sam znala da je i to bio jedan od problema.

• ČITAJ DALJE

Jedan napon, drugi napon, nema pomaka, ništa, kaže doktor, moraćemo da te secnemo, rade epizotomiju, i iz sledećeg napona izlazi moja devojčica, sva modra, ali odnose je i ne čujem da plače, u jednom trenutku me prošla jeza i sva ukočena čekam da zaplače, i čujem, plač! Ona je dobro, živa je!

• ČITAJ DALJE

Iz drugog napona bez epizotomije sam rodila moju drugu sreću, malu čupavu devojčicu koja odmah počinje da plače, tako malena a takav glas! Odmah mi je stavljaju na grudi, a ona me pogleda, pa zaplače, pa opet pogleda pa zaplače, srce moje malo, presrećna sam!

• ČITAJ DALJE

Odmah mi ga stavljaju na grudi, a veza koja nas je spajala ovih 9 meseci – pupčanik, je i dalje tu, još uvek neprekinut, pulsira jako pri svakom mom dodiru mog mališe, koji počinje da sisa i i koji me gleda. Direktno u oči, direktno u dušu. Ne postoje reči kojim bi taj trenutak spoznaje mogao da se opiše.

• ČITAJ DALJE