ČLANCI

Bilo da je reč o drevnoj Kini, Egiptu ili antičkoj Grčkoj - med je svakako jedno od lekovitih sredstava sa najdužom medicinskom tradicijom. Ovaj dragoceni prirodni proizvod može da se koristi na veoma različite načine za različite vrste tegoba, a mi navodimo one najvažnije.

• ČITAJ DALJE

S uvođenjem nemlečne ishrane treba da počnete kada beba napuni šest meseci. U početku joj dajte pirinčanu ili kukuruznu kašicu, a s mesom sačekajte još mesec dana, savetuje pedijatar Olivera Todorović.

• ČITAJ DALJE

Mladeže na licu i telu neki ne vole, ali naučnici kažu da oni koji imaju više od 100 mladeža imaju čvršće kosti i manje bora. Čvršće kosti smanjuju rizik od osteoporoze, dok manje bora znači mlađi izgled, piše Dejli mejl.

• ČITAJ DALJE

Deca od samog početka razgovaraju sa roditeljima. Iako to nisu jasne reči i fraze, komunikacija postoji. Ovo su sve faze govora.

• ČITAJ DALJE

Deset puta zaredom traži bombone, iako ste mu rekli da mora prvo da ruča. Njegov cilj je da vas iscrpi i da na kraju popustite. Morate da mu stavite do znanja da je to pogrešna taktika.

• ČITAJ DALJE

Žene koje piju dve čaše soka od pomorandže dnevno imaju dva puta veće šanse da obole od gihta od onih koje to ne čine, tvrde naučnici. Giht se često povezuje i sa ishranom u kojoj dominiraju teške namirnice i crvena mesa

• ČITAJ DALJE

Svaki roditelj sigurno želi da mu dete dobro vidi ceo život. Ili, ako mu je već suđeno da nosi naočare, da to bude što kasnije. Stoga je neophodno poštovati pet zlatnih pravila

• ČITAJ DALJE

Možda je konačno pronađen lek za običnu prehladu, kao rezultat izuzetnog otkrića u laboratoriji u Kembridžu. Naučnici su po prvi put uspeli da pokažu da imunološki sistem može da uništi virus obične prehlade, koji, zapravo, napada unutrašnjost ćelije

• ČITAJ DALJE

Iako su instrumenti koji prate dečje poglede poznati već godinama, sada su postali toliko mali da se mogu koristiti i kod novorođenčadi, pa naučnici mogu da saznaju još više o tome kako deca vide svoju okolinu.

• ČITAJ DALJE

Komplikacije u trudnoći koje doktori nisu u stanju da objasne su brojne. Naučnici ih pripisuju lošoj oralnoj higijeni, odnosno bakterijama koje žive u usnoj šupljini i koje se mogu preneti putem krvi do deteta.

• ČITAJ DALJE