|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Mi želimo da nastavimo. Ne ometajte nas u tome.

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 11.5.2023
Odnos đak-nastavnik je baziran na zajedničkoj aktivnosti i van nje gubi svoj osnovni smisao.

image
Našoj deci je sada potrebna dozvola da se ne osećaju loše. Foto: Freepik.com
/11


Kao što je mojim čitaocima poznato, roditelj sam dva đaka iz Ribnikara. Da odmah bude jasno, to me ne čini predstavnikom škole niti moje mišljenje većinskim.

Ja govorim samo u svoje ime. Ipak, ne bih se oglašavala da ne mislim da ovo što ću reći misle i osećaju i neki drugi roditelji i nastavnici ali se ne usuđuju da to kažu. Danas sam shvatila da je njima za to potrebna dozvola. I zato ću sada ja, kao psiholog koji je doktorirao na Kolumbiji, da im dam tu dozvolu.

Već posle prvog dana povratka u školu mi je postalo jasno da odrasli misle da je deci potrebna dozvola da se osećaju loše. Da misle o mrtvima i ranjenima, da plaču.

Ali, deci za to nije potrebna dozvola. Oni znaju da ne samo smeju, nego i treba da misle o mrtvima; da ne samo smeju nego i treba da se osećaju loše.

Našoj deci je sada potrebna dozvola da se ne osećaju loše. Da ne pričaju o mrtvima, da ne misle o tome. Da se ponašaju normalno i da se osećaju normalno. Da, kao da se ništa nije desilo. Oni imaju pravo na to. Oni ništa nisi krivi. A njihova percepcija vremena je ionako drugačija od naše. Za njih se ovo nije tek desilo, kao što se nama čini.

Nastavnicima je takođe potrebna dozvola. Dozvola da rade svoj posao. Da budu nastavnici a ne terapeuti, prijatelji dece, animatori, roditelji.

Postoji neka vrsta neizrečenog konsenzusa da nastavu u Ribnikaru, pa još sa ocenama, ne treba ni razmatrati. Svi đaci zaslužuju sve petice. Pa nećemo valjda decu koja su sve ovo preživela sada da teramo da bubaju glagolske oblike, da rade kontrolne vežbe, da dobijaju kečeve. Pa kakvo je to utrljavanje soli na živu ranu, ljudi, pa kakav je ovo psiholog, pa da li je moguće da je neko toliko lud.

No, to je samo neophodni povratak na normalu. Jer škola bez učenja i ocenjivanja nije škola, to je samo njena ljuštura. To je prosto tako, bar kad je Ribnikar u pitanju. I to nema veze sa znanjem i gradivom, gradivo ne treba sada nadoknađivati u brzinskom tempu. Treba samo nastaviti tamo gde se stalo, uobičajenim tempom predavanja i proveravanja.

I za decu i za nastavnike to će biti olakšanje. Za decu, jer će se vratiti u svoju poznatu rutinu. Nije njima baš do učenja, ali ne zbog ovoga što se desilo, nego zato što je to tako sa đacima. Za nastavnike, jer će najzad znati šta da rade sa decom. Nastavnicima se govori da sa decom treba da pričaju, ali đake takve priče smaraju. Odnos đak-nastavnik je baziran na zajedničkoj aktivnosti i van nje gubi svoj osnovni smisao.

Na kraju, treba nekako popuniti taj školski dan. Sada je to samo par sati, ali već su danas neki đaci u školi želeli da ostanu duže. Nastavnici nisu animatori i ne mogu ići na posao u klovnovskom odelu. U školi u kojoj se ne uči i ne ocenjuje nastavnici su beskorisni. Bez nastave, nastavnici se ne mogu vratiti u normalu.

Sigurno će neko reći da, ako ništa drugo, ovakvo ponašanje bi predstavljalo ogromno nepoštovanje prema žrtvama. Ja bih samo volela da svako ko to kaže istovremeno i priloži tačnu minutažu koju su tog dana on i njegovo dete proveli u oplakivanju žrtava. Koliko tačno puta su proverili stanje dece iz Ribnikara koja se bore za život. Ili su, možda, već zaboravili na njih. Dosta foliranja. Život ide dalje za sve, a ponajviše one koji su se već bacili na upiranje prstom.

Da, žrtve moramo da poštujemo. Stoga, prestanite sa pitanjima “a zašto su se baš ova deca našla na spisku” i “ko zna šta su oni njemu radili”. Prestanite da pričate da je želja da ubica bude mrtav opasna patologija a ne potpuno razumljiva želja za osvetom kao i posledica opravdanog straha. Prestanite sa odvratnim teorijama zavere: “ko zna šta se ovde desilo”, “nijedno dete ne ume ovako da puca”. Prestanite da tražite video-snimak događaja, vi, koji toliko poštujete žrtve. I prestanite da sravnjujete sa zemljom njihovu školu koja je jedino mesto koje će ih se uvek sećati. Njih, tog čoveka i te dece, toga kakvi su bili, a ne samo dana kada su ubijeni.

Ne želimo novi početak, nove zgrade, nove lokacije, nova imena, nove ideje šta da radimo i kakvi da budemo. Mi želimo da nastavimo. Ne ometajte nas u tome.

 

Autor: Željka Buturović

Izvor: Specijalno vaspitanje

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Zašto je tišina vazna kod dece
Deci je potrebno sigurno i podsticajno okruženje puno ljubavi za optimalan rast i razvoj, a to se odnosi i na razvoj gov...
5
25 najlepših citata o sestrama
Veliko je bogatstvo kada imaš sestru. Bilo da je starija ili mlađa, ona je tvoja najbolja prijateljica do kraja života. ...
4
Prelepa GRČKA imena ZA DEČAKE
Grčka je zemlja sa drevnom kulturom, bogovima i mitološkim bićama, koja nam je dala i prelepa ženska i muška grčka imena...
4
Ostavite svoju nevaspitanu decu kod kuće
Deca u restoranu, hotelu ili odmaralištu su tema žestokih diskusija u Italiji, naime veliki je broj ljudi koji se slažu ...
4





Korist razvijanja emocionalne inteligencije
Školski programi razvijanja emocionalne inteligencije ne samo da odmah poboljšavaju mentalno zdravlje i socijalne veštin...
Budući prvaci jedva znaju da govore
Nažalost, svi odgovori koje mališani dobijaju u današnjem svetu, su u gotovom obliku, kod njih ne postoji traganje za re...



image
Sanidej
Želela bih da podelim svoje pozitivno skustvo sa Cortinat kremom.
Cortinat sam počela da koristim kada je beba imala problem sa pelenskim ojedom. Delovao je brzo i posle nekoliko mazanja ublažio crvenilo i regenerisao oštećenu dečiju kožu. Nije prošlo mnogo i ponovo sam se vratila ovoj sjajnoj kremi. Stres i hronični umor bili su uvod za muku koja me je zadesila-seboreični dermatitis na licu. Koža je bila ispucala i ljuspasta, svrbela je i crvenela se. Izgledala sam uzasno, tako sam se i osećala. Cortinat mi je posle svega 3 dana terapije doneo olakšanje- svrab je prošao, crvenilo se smanjilo, kao i perutanje kože. Problem sa ovom bolešću je što se često vraća, ali znam da ću uz pomoć Cortinat kreme uspeti da ublažim simptome. Ova sjajna krema mi je pomogla i nakon ujeda komaraca smanjivši otok i crvenilo. Zbog toga je moj izbor uvek Cortinat krema, boljeg prijatelja koža nema.  Više >>
image

Anketa

Фудбал.
Admin

За кога навијате на Еуру 2024?

Click Here