(Foto: Freepik)

/11 /11

„Tajnu vaspitanja je otkrio onaj koji je uspeo da pomiri dve osnovne suprotnosti: podsticati i obuzdavati slobodu deteta“.

Mnogi roditelji bi se složili sa ovom rečenicom. Vođeni su potrebom da omoguće detetu da bude ono što jeste, da mu pomognu da raširi svoja krila i odleti u pravcu koji mu je predoređen. Glavna misija je da dete bude srećno i zadovoljno, da pravilno raste i razvija se, saznaje o svetu oko sebe, da se ostvari i uživa u plodovima svog uspeha. Istovremeno roditelji se međusobno se razlikuju u tome šta pod tim podrzumevaju. 

U tim razlikama kreću se od onih koji polaze od uverenja da najbolje znaju šta je dobro za njihovo dete, do drugih koji su spremni da u potpunosti prepuste deci mogućnosti izbora-uverenja su da dete najbolje zna šta je dobro za njega. Teško prihvataju svoj autoritet identifikujući ga sa represivnim metodama ophođenja.

PROČITAJ JOŠ: Kvalitet vašeg odnosa sa detetom zavisi od svakodnevne komunikacije

Pitanje davanja mogućnosti izbora u vaspitanju se često meša sa odsustvom jasnih i konkretnih pravila i granica. Ova dva koncepta nisu međusobno suprostavljena, a u odnosu sa detetom imaju svoje mesto i funkciju.

Tokom odrastanja deci je potreban kontekst u kom se osećaju sigurno, slobodno i prihvaćeno. Istovremeno važna im je rutina i predvidivost svakodnevnog funkcionisanja. Da bismo im te uslove obezbedili od najranijih dana je značajno da u porodici pored prihvatanja i podrške, otvorene komunikacije i emocionalne razmene, postoje jasna i svima poznata pravila kao i vrlo jasno postavljene granice. Čemu ih uče pravila i granice?

Kada u porodici postoje jasna i svima poznata pravila stvara se kontekst u kom je detetu poznato šta se od njega očekuje. Poznato mu je sta je prihvatljivo a šta ne i  u tom smislu može da odmeri svoje ponašanje u skladu sa situacijom. Tako uči da kontroliše sebe sa jedne strane, ali zna i šta može da očekuje od roditelja kao reakciju na neka njehova ponašanja. Istovremeno jasna pravila omogućavaju da se dete oseća sigurno jer ima jasne smernice i okvire ponašanja.

U vezi sa pravilima su i granice koje omogućavaju detetu da spozna svoje „polje delovanja“ ali i da se oseti zaštićeno i zbrinuto. Bez obzira koliko se u nekom periodu života, ili u nekim konkretnim situacijama opiralo pravilima, kroz njih dete dobija potvrdu da neko brine o njemu i da će umeti da „uskoči“ u situacijama koje za njega predstvaljaju izazov.

Pored jasnih pravila i granica, važno je da u odnosu prema detetu budemo dosledni. Doslednošću se ne postiže samo autoritet, već i uverenje da je roditelj neko kome može da se veruje jer radi i ponaša se u skladu sa onim što priča i zahteva. Dete uči da može da veruje svojim roditeljima i osloni se na njih.

Sa druge strane kroz mogućnost izbora dete uči da se oslanja na sopstvene snage, osvešćuje sopstvene potrebe i emocije. Istovremeno uči da prihvata odgovornost za izbor. Međutim prilikom davanja izbora detetu uvek treba imati u vidu konkretnu situaciju i njegovu sposobnost da napravi izbor. Najbolji primer za to je ostavljanje mogućnosti šta će da obuče ujutru. Roditelj treba da da mogućnost izbora u skladu sa vremenskim uslovima i da u tom smislu postavi granicu konteksta u kom se pravi izbor ( npr dati mu mogućnost da bira između tri stvari koje su u skladu sa vremenskim uslovima). Davanjem mogućnosti izbora u situacijama koje to omogućavaju detetu se šalje poruka da je njegovo mišljenje značajno, da se njegove potrebe uvažavaju, šalje mu se poruka da je kompetentno, kao i da mu se veruje.

PROČITAJ JOŠ: Podrška detetu. Šta znači i zašto je važna?

U vaspitanju je ključno postići upravo balans između kontrole i davanja izbora. Različite situacije zahtevaju različit odnos između ova dva koncepta. Ako u odnosu sa roditeljima dete zna da može da utiče na ishod u pojedinim situacijama, lakše će prihvatiti situacije u kojima mora da se povinuje odlukama roditelja.

Želimo Vam puno radosti i uspeha

u praćenju Vašeg deteta na putu školovanja i odrastanja!

Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

Promo objava