Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Tužno, jer ja znam kakva je bila! Znam koliko je volela život, porodicu, prijatelje...koliko se njen smeh daleko čuo, koliko se smatrala jakom i neuništivom. Tužno, jer ona još uvek ima to sve u sebi, ali je zatrpala duboko, daleko, u nepoznato i sada sve i da hoće, ne zna kako da se vrati.
Čitam i ne verujem...Opet žensko, treća kćerka, moraće popravni, nema naslednika- zatvoriće se kuća, proterao ženu jer mu nije rodila sina, abortusi pošto su saznali pol...Da li je moguće? Da li se o tome zaista priča, piše? U kom veku smo mi? Gde smo pogrešili? Gde zalutali? Kom dobru se nadamo? Da li smo svesni da uvek, ali uvek moramo da pazimo šta želimo?!
Da, ona je moja svetlost, jer ne postoji niko na zemaljskoj kugli, koga više volim da vidim od nje...Da, ona je moj vazduh, jer najviše kiseonika dobijem smejući se sa njom. Moj bol, moj blagoslov...moja tuga,moj okean...moja robija, moje nebo...
I strašno bih volela da mi neko kaže, da sve to ima svoje, da ništa nije bez razloga, da dobijemo uvek onoliko tereta koliko možemo da nosimo...nije istina, ja ovolika nemam snage više nego mrav, nemam vere više nego leptir, ni života dužeg od vilinskog konjica...jer sve i jedino što mi je sveto, izranjavano je svim vrstama bombi...
A, volim je toliko da u trenucima ushićenja, pomislim da su joj dovoljni moji snovi, da vidi i proživi svet drugim, srećnim, zdravim očima...
Šta kada ne bude nas uz nju, šta će ona, kome će ona, ko će je paziti kao mi, ja..ko će živeti sa njom sve boli, tuge, sreće i istine...Ko će brinuti o njoj, ko će je tešiti, ljubiti, držati u nedogled u krilu, kada joj je to potrebno, ko će biti njena oaza, njen mir, njena sigurnost?
Mislim da malo ko od nas shvata, pravi smisao života i kako bi on uopšte trebao da se živi. Ja se izvinjavam, ako grešim, ali znam samo da ja zavidim onima, koji to umeju i znaju!
Nemoj, nemoj molim te...nemoj da im dozvoliš da shvate koliko te bole, koliko se teško nosiš sa tim...Nemoj svoje lepe oke sakrivati, od onih čije su oči od znatiželje i zlobe postale bezbojne i bezizražajne...
Znam šta jesam! O, da to znam! Znam da sam preponosna što sam ti majka, što sam te baš ja rodila i što si moja! I to nije sada jedna od ovih modernih priča, gde je „cool“ imati dete sa poteškoćama u razvoju, gde smo svi bogom dani, da vas baš mi odgajamo, jer je naš put u raj zagarantovan, vašom zaslugom, gde se svi pravimo da smo odmorni, puni razumevanja i beskrajno odgovorni prema vama, sebi...Ne! Ovo se isključivo i jedino odnosi na tebe, mila moja!
Odgajajući svoje dete, baveći se njime, lečeći ga...ostah bez dostojanstva! Ali, nije mi žao! O, ne...Nije mi žao što moram svoj obraz pod noge da stavim, što za ponos odavno ne znam gde se izgubio i što o dostojanstvu mogu samo još da pišem...
Нос.
пеперутка16
Како чистите нос мале деце?
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
